• f
  • i
  • t
  • y
  • CIR
  • LAT
  • Почетна
  • Програм
  • Ко смо ми
  • Постани члан
  • Статут
  • Прелетачи
  • Блог
  • Контакт
✕
СНСД у офсајду у вези са референдумом о независности РС
26/05/2017
Гостујући: LET ME BE in MVP
01/06/2017

Затвори као криминални факултети

„Степен цивилизације једног друштва процјењује се проматрањем његових затвора.“
Фјодор Достојевски

У Босни и Херцеговини тренутно постоји 13 казнено-поправних установа. У овом тренутку се на издржавању казне у тим установама налази близу 2500 осуђених лица. Иако се у посљедњих десетак година много урадило на побољшању услова у тим установама и даље се готово ништа не ради на ресоцијализацији осуђених лица. Сврха сваке затворске казне је управо ресоцијализација, тј. реинтеграција осуђених лица у друштвену заједницу. Упркос овој чињеници многи и даље затвор посматрају као установу за чување криминалаца, али не и за њихово преваспитавање. Поражавајућа је ствар да овако сиромашно друштво сваки осуђеник у БиХ кошта 100 км дневно. Експанзија криминала је данас посљедица дисфункционалности нашег друштва. Ерозија морала, криза система вриједности, лажни узори и крах система образовања довели су до тога да се криминал посматра као наша свакодневна рутина, као сасвим нормална појава.

Врсте почињених криминалних дјела су све разноврсније и опасније по друштво и њене грађане, а криминалне групе све организованије. Такође, све је већи број лица који и након санкционисања од стране државе због почињених криминалних радњи настављају и након изласка из затвора да се баве истим „послом“, тј. криминалом. Узроци таквог стања у друштву и повећаног броја рецидивиста у извршењу кривичних дјела су многобројни. Ипак, поставља се питање зашто је њихова ресоцијализација током боравка у затворима толико неуспјешна и зашто се поново враћају криминалу, те да ли се и на који начин њихова реинтеграција у друштвену заједницу може побољшати? Стални пораст криминалитета и рецидивизма, како у свијету тако и код нас, доводи до све већег оптерећења затворских установа и истовремено показује да казна затвором, санкција која је скупа по друштво, не само да не остварује очекиване ефекте већ са собом носи и бројне штетне посљедице као што су: призонизација, криминална инфекција, затворске депривације, стигматизација осуђеног и др.

Боравак у затвору је за многе ново криминално искуство, гдје надограђују своје криминалне вјештине, стварају и проширују круг пријатеља из криминалног миљеа, развијају и подржавају затворенички кодекс са бројним неписаним принципима и правилима јачајући неформални затворенички систем. За вријеме издржавања затворске казне суочавају се са бројним депривацијама, криминалном инфекцијом, пренатрпаношћу затвора, подлијежу закону јачега, боре се за свој статус у групи, али и са досадом, радним неангажовањем, малим избором активности како би попунили своје слободно вријеме и другим сличним проблемима. О томе говоре и извјештаји ОЕБС-а о оцјени стања људских права у казненопоправним установама у БиХ, као и годишњи извјештај Омбудсмана за људска права БиХ. Све то утиче да данас многи теоретичари из области пенологије, али и сами запослени унутар затворских установа процес ресоцијализације и њене успјешности доводе у питање, тј. све се више указује на кризу ресоцијализације затвореника за вријеме издржавања затворске казне и потребу увођења још неких додатних алтернативних санкција за починиоце лакших кривичних дијела.

Индикативно је да због већег броја затвореника од оптималног капацитета затвора, долази до ,,криминалне инфекције”, што повећава шансе на поврат да такав осуђеник поново учини деликт. Такође, након изласка осуђени је у својој средини етикетиран као осуђиван, криминалац, одвојен и често одбачен од своје породице, прекида школовања, губи радно мјесто и тешко проналази ново запослење. Такве околности утичу да се осуђени након изласка из затвора поново врати старим навикама и старом друштву из криминалног окружења, али и новим пријатељима које је упознао за вријеме издржавања затворске казне.

Све то указује на једну кризу друштва која се рефлектује и на стање у затворима. „Криза затвора“, која је посљедњих деценија једна од најактуелнијих тема како у кривичноправној тако и у пенолошкој теорији и пракси, манифестовала се на велики број начина, а карактеристична је и за најбогатије земље и најразвијеније кривично-правне системе. Немали број стручњака слаже се с тезом да су затвори „криминални факултети“ и да из затвора осуђена лица излазе много гора него прије доласка на издржавање затворске казне, те као такви затвори не служе својој сврси, а казна затвора само продубљује социјални и психолошки јаз између затвореника и друштва.

Аутор: Н.М.

Објави
Stefan Blagić

Повезани постови

21/08/2023

Preporuke i smjernice – IZMJENA I DOPUNA ZAKONODAVSTVA


Опширније

Коментари су затворени.

logo

Ми смо организација која се бави демаскирањем свих погрешних и абнормалних процеса који су, захваљујући комплетном политичком естаблишменту у Републици Српској и БиХ, постали нормални.

Удружење „РеСтарт Српска“ основано је због потребе давања одговора и нуђења рјешења у погледу актуелне друштвено-политичке ситуације у земљи и рјешавања проблема који произлазе из ње. Циљ сваког младог демократског друштва (као што је Република Српска) је тежња ка јачању својих политичких, економских и друштвених потенцијала који ће га сврстати у ред развијених демократија.

Comments Box SVG iconsUsed for the like, share, comment, and reaction icons
РеСтарт Српска - ReStart Srpska
1 day ago
РеСтарт Српска - ReStart Srpska

Данас смо се одазвали на позиве забринутих трговаца на тзв. Малој пијаци у бањалучком насељу Обилићево/Мејдан. Трговци су нас звали јер су били забринути за свој статус, с обзиром на то да су из градске управе ријешили да поставе штандове на којима би се одвијала продаја.

Радници су се плашили да неће сви моћи да заузму штандове и да ће трошкови истих бити превелики.

У разговорима са представницима градске управе, договорено је да трошкови закупа јавних површина буду симболични, а из градске управе нам је обећано да ће се додатно смањити (сада је предвиђено неких 100-200 КМ годишње).

Добра ствар је што ће се овим ријешити сама естетика насеља и трговци неће више по гајбама продавати своје прозиводе, али са друге стране, појединим мјештанима који су се жалили на хигијену (смеће и мишеве) проблем неће бити ријешен.

Међутим, остаје чињеница да ће се малом броју људи који нису успјели да добију штанд онемогућити продаја њихових производа.

Ми смо понудили правну помоћ свим трговцима и надамо се да ће градска управа уложити додатан напор да до краја ријеши започету идеју.
... Види вишеВиди мање

View on Facebook
· Share
Поделите на Фејсбуку Делите на Твитеру Дели на Линкед Ин Подели путем е-поште
РеСтарт Српска - ReStart Srpska
2 days ago
РеСтарт Српска - ReStart Srpska

Isto kao i "patriote" u Republici Srpskoj.

Preuzeto sa: Buka portal
... Види вишеВиди мање

View on Facebook
· Share
Поделите на Фејсбуку Делите на Твитеру Дели на Линкед Ин Подели путем е-поште
РеСтарт Српска - ReStart Srpska
3 days ago
РеСтарт Српска - ReStart Srpska

Nevjerovatna informacija. ... Види вишеВиди мање

View on Facebook
· Share
Поделите на Фејсбуку Делите на Твитеру Дели на Линкед Ин Подели путем е-поште
РеСтарт Српска - ReStart Srpska
3 days ago
РеСтарт Српска - ReStart Srpska

Da li je Dražen Vrhovac (narodni poslanik i VD direktora IRB) kao narodni poslanik glasao za izvještaj VD direkotra IRB-a?

Ustanovljeno je da nije bilo sukoba interesa, jer "njegova konzola nije radila", pa nije mogao da glasa sam za sebe...
... Види вишеВиди мање

View on Facebook
· Share
Поделите на Фејсбуку Делите на Твитеру Дели на Линкед Ин Подели путем е-поште
РеСтарт Српска - ReStart Srpska
4 days ago
РеСтарт Српска - ReStart Srpska

Ужасно и погрешно је ово што чини Министарство здравља.

Људи који доносе одлуке нису уопште свјесни ужаса који проживљавају и дjеца и родитељи, а најгоре од свега је што се понашају као наредбодавци, умјесто као сервис овим тешким социјалним категоријама.
... Види вишеВиди мање

Ne može i novčana pomoć i škola: Roditelji djece sa poteškoćama moraju da biraju

srpskainfo.com

Roditelji djece sa poteškoćama u Srpskoj moraju da izaberu: ili će primati naknadu za njegovatelja ili će im dijete ići u školu. Ne može oboje.
View on Facebook
· Share
Поделите на Фејсбуку Делите на Твитеру Дели на Линкед Ин Подели путем е-поште
Učitaj još

restartsrpska Пратити

@ ·
now

Одговорите на Твитеру Ретвитујте на Твитеру Као на Твитеру Twitter
Load More

Тагови

akcize antivakseri banja luka banjaluka bih birački odgovri DNS dodik incko izbori izborni zakon korona korona virus mandat Milorad Dodik mup obećanja opozicija PDP Porezi privreda protest republika srpska restart restart srpska rs SDS snsd srpsko jedinstvo stefan blagić vakcinacija velizar Velizar Antić vlada rs vlast zabrane zakon zdravstvo Влада Правда за Давида РТРС СНСД република српска српска унибл
  • Почетна
  • Постани члан
  • Програм
  • Ко смо ми?
  • Статут
  • Блог
Подржи нас
© 2022 РеСтарт Српска | ReStart Srpska
  • f
  • i
  • t
  • y
  • CIR
  • LAT