Зашто не желим да се солидаришем са вама

Влада Републике Српске недавно је позвала грађане и привреднике да уплаћују средства на рачун Фонда солидарности РС, како би се умањиле штете проузроковане појавом новог вируса. У први мах помислих да дам свој допринос, али већ у другом сам одустао. 

Не желим да се солидаришем са вама, господо из Владе! Наравно да ћу се солидарисати са нашим грађанима и помоћи колико год будем у могућности, а можда и преко могућности. Са вама, са друге стране, не желим! 

Ако се питате зашто, рећи ћу вам, врло радо. 

Када смо вас упозоравали да је опасно то што сте одвели у банкрот робне резерве наше земље (које су нам у овом тренутку вриједније од злата), остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали на криминалну приватизацију рафинерије и пореске дугове које она данас испоставља, а да вас подсјетим, ради се о стотинама милиона КМ, остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали да беспотребно бацате новац на скупоцјене аутомобиле, хеликоптере, авионе и камионе, остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали да на криминалан начин трошите новац од приватизације телекома, те здушно подржавате својих неколико десетина тајкуна, а на штету свог становништва, остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали да готово трећина БДП-а Републике Српске отпада на сиву економију, остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали да она јавна предузећа, која би требало да су најпрофитабилнија, Шуме Српске и Електропривреда, грцају у дуговима због вашег партијског запошљавања и кумовске економије, остали сте нијеми. 

Kaда смо вас упозоравали да непотизмом радите у корист штете читаве земље, а искључиво и једино у сопствену корист, остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали да је здравство у дугу преко милијарду марака, остали сте нијеми. 

Када смо вас упозоравали да министри на најодговорнијим функцијама везаним за привреду имају лажне дипломе и самим тим, лажно знање, остали сте нијеми. 

Знате шта? Сада сам ја нијем. Ионако ћете дићи нове кредите код ММФ-а, продаваћете нове обвезнице и записе које ћемо сви ми морати да враћамо. Ето, то је мој допринос. Надам се да вам неће бити мало. 

Стефан Благић