ЗАШТО НАМ ЈЕ (НЕ)ПОТРЕБНА ВОЈСКА БиХ?

Оружане снаге Босне и Херцеговине (ОСБиХ) су јединствена војна сила Босне и Херцеговине настала трансформацијом ентитетских војски, бивше Војске Федерације Босне и Херцеговине (ВФБиХ ) и бивше Војске Републике Српске (ВРС). Министарство одбране БиХ годишње потроши око 300 милиона конвертибилних марака пореских обвезника, плус донације које добија.

Зашто се не постави питање: Шта је то функција Министарства одбране и Оружаних снага БиХ?

Главни задатак сваке постојеће војске, у свим земљама свијета јесте одбрана државне територије и заштита државних граница. Споредне функције су нпр. реаговања у ванредним ситуацијама (што смо видјели за вријеме мајских поплава 2014.). И док неке споредне, неприоритетне функције војска БиХ може испунити, она није способна да испуни примарни циљ свог постајања – одбрану земље.

Запитајте се шта би се десило када би Оружане снаге БиХ морале да пруже отпор непријатељу, у хипотетичкој ситуацији да неко и нападне Босну и Херцеговину?

Да, прво би се десио хаос унутар самих ОС, поготово у случају конфликта са једном од граничних нам држава. Дакле, прво би се ОС сукобиле саме са собом.

Како бескорисна војска годишње троши око 300 милиона марака ( финансира се из буџета), једино нормално је да се, ако већ не постоји могућност потпуне демилитаризације (бошњачки политичари се не би с тим сложили), изврши максимална редукција цјелокупног Министарства одбране БиХ, на неки, не толики штетан ниво. Нико у БиХ не би ни осјетио када би се војска редуковала, а самим тим и смањили трошкови на рецимо 90 милиона марака (што је и више него довољно за једно такво министарство).

Овим би се задовољили услови да остатак ОС учествује у мировним мисијама и војним вјежбама, како са НАТО снагама, тако и са свим другим заинтересованим, а притом би се могла направити мања, али ефикаснија војска која би се професионализовала само за једну област (рецимо пјешадијско дјеловање или деминирање). Овакав случај је нешто што већ одавно постоји у високоразвијеним земљама, попут Норвешке.

Остатак новца би се расподијелио ентитетима, што значи да би у буџету РС остало готово 70 милиона марака. То је скоро довољно за једну мјесечну пензију, или политику којом би мајке након рођења дјетета двије године примале 1000 марака накнаде, што би представљало директан отпор бијелој куги која једе наше градове. Нова би се могао искористити и за нпр. смањење доприноса и стварање бољег привредног амбијента.

Зашто бацати новац који немамо? Искористимо паметно оно што имамо!

Рестарт Српска