Студенти су јуче напокон подигли глас и протестима показали да им је стало до високог образовања у Српској. Или својих фотеља у студентским организацијама. Став зависи од тога КО тумачи протест студената и њихову окупацију ректората.
Рестарт подржава студентску побуну, јер је јасно да у високом образовању Српске много тога недостаје, више и од 17 изнесених захтјева. Вјероватно би се још 17 могло побројати. Али, хајде да видимо колико су заиста искрени ови протести.
Прву ствар коју ваља поменути је да су организатори ове побуне традиционални СНСД-овци, почивши од самог предсједника Уније студената. Рестарт је о томе већ писао, а у том тексту можете прочитати и све доказе које смо приложили. Међутим, да будемо искрени, то не мора нужно значити да је ово све исценирано, можда су се студентске вође наједном напрасно освијестиле и престале да буду испоставе својих партијских ментора.
Ако узмемо у обзир овај сценарио, онда се поставља једно друго питање: КАКВИ СУ ТО ПРОТЕСТИ О КОЈИМА НИКО ОСИМ ВОЂА СТУДЕНТСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА НИЈЕ БИО ОБАВИЈЕШТЕН??? Сами студенти појма нису имали да се спремају икакви протести. Зашто нико није обавијестио своје колеге, студенте, када се већ толико срчано бори за њихова права?
Одговор на ово питање може се пронаћи у чињеници да за 15-ак дана почињу студентски избори у свим студентским организацијама, па су само „врховни поглавари“ који сада представљају студенте били у главној улози. Заједно са својим „јаранима“.
Коме ни ово није показатељ уског партијског интереса студената на нивоу Универзитета у Бањалуци, онда сљедећа ствар сигурно јесте.
Показатељ искрености тзв. студентске побуне ће бити само једна ствар: Уколико МУП РС санкционише студентске представнике који су организовали овај скуп и аутор овог текста ће бити сигуран у искрене намјере. Зашто?
Сјетимо се за тренутак протеста које је Рестарт организовао. Иако смо испунили све законске норме, систем је пронашао начин да нас казни рекавши да „скуп није био довољно добро обезбијеђен“. Протести су били мирни, часни и достојанствени, али је казна, без обзира на то, стигла на нашу адресу и предсједник нашег покрета морао је да плати 500 КМ. С друге стране, студенти који су „заузели“ ректорат још увијек нису санкционисани. Заузимање ректората пасивном силом зато што „желите оставку ректора“ значи и да онај ко тражи оставку владе треба да иде и да заузме владу.
Да је Рестарт којим случајем кренуо у тај подухват, били бисмо санкционисани са још двије нуле поред наведеног износа, али би одслужили и деценијску робију. Са овим студентима то није случај, јер ако СНСД-овци изврше узурпацију институција Српске, онда је све у реду, јер су институције ионако њихово приватно власништво.
И да, за крај, да ли знате епилог ове приче са протестима: Матаруга ће формално пристати на све услове, студенти ће формално отићи као побједници, вјероватно добити и те студентске изборе, а на УНИБЛ се апсолутно ништа неће промијенити. А и како би, када то никоме и не одговара…
Стефан Благић, Рестарт Српска