Већ дуже вријеме родитељима болесне дјеце која су хоспитализована на Универзитетско-клиничком центру у Бањалуци (проблеми у овом смислу постоје и у другим болницама) није дозвољено да буду са својом дјецом. И док се из УКЦ-а правдају како то раде у интересу дјеце, али и других пацијената на УКЦ-у, односно како се овом забраном смањује ризик заразе коронавирусом, родитељи већ дуже вријеме негодују због тога.
Наиме, родитељи тврде да њихова дјеца проживљавају трауме када се раздвоје од њих, а поготово када је због лијечења дјеци потребна дужа хоспитализација. Свједочења запослених на УКЦ-у потврђују да дјеца данима и ноћима дозивају своје родитеље. Све је пропраћено плачем и очајничким крицима.
Имајући у виду наведено, поставља се питање зашто УКЦ не дозволи родитељима да буду у пратњи своје дјеце приликом хоспитализације? Огромна већина родитеља је сасвим сигурно спремна да плати PCR тест, па чак и да остану са дјететом све док се дијете не опорави и буде отпуштено из болнице. На крају крајева, не заборавимо и да медицински радници који се старају о дјеци такође бивају изложени спољњем свијету и ризику од заразе, можда чак и више од самих родитеља.
Јасно је да се о менталном стању нације у овом земљи не брине и да је све подређено голом физичком егзистенцијализму, али институције сада морају да се укључе и крену максимално озбиљно да рјешавају проблем, стављајући акценат на ментално здравље малишана. У прилог овоме говоре и коментари незадовољних родитеља који су покренули сопствену битку, али, нажалост, за сада само на друштвеним мрежама. Њихов став се јасно види из приложеног.
Рестарт