Прва ствар која треба да се одреди јесте шта је уопште алиментациони фонд? То је фонд који служи за плаћање алиментације старатељу дјетета док други родитељ који је дужан да плаћа алиментацију то не почне да ради. У преводу, због чињенице да је у нашем правном систему мајка повлашћена у домену добијања старатељства, потребно је да се обезбједе средства која ће мајка као старатељ добијати у случају да отац не измирује на вријеме своје финансијске обавезе.
С обзиром на чињеницу да се бракоразводне парнице (као и све друге парнице) у нашем правном систему знају одужити и до двије године (некада и дуже), а родитељу који се у том периоду стара о дјетету је потребан новац, он би могао да затражи новац од алиментационог фонда и да га добија сваки мјесец, док рјешење из бракоразводне парнице не буде правоснажно. Након тога, алиментациони фонд (а не родитељ – старатељ) би водио правни процес против другог родитеља у циљу наплате насталог дуга према фонду.
На овај начин би се (најчешће) мајка и дијете у потпуности заштитили од неизвјесности и могли би да функционишу кудикамо нормално у бракоразводном периоду.
Друга ствар зашто је алиментациони фонд потребан јесте због чињенице да неки родитељи просто одбијају да плаћају алиментацију коју им је суд досудио. Иако ово јесу рјеђи случајеви, они се у пракси итекако дешавају, па је потребно да се држава побрине да мајке и дјеца не осјете овај недостатак и да им исплаћују тачан износ новца који је суд досудио, а да се фонд, поново, по службеној дужности, на суду наплаћује са неодговорним родитељем.
На овај начин држава не би имала финансијске издатке (јер све што би дала мајкама би касније наплатила), а мајке и дијете би могли да имају сигурност и не улазе у даље свађе и препирке, као ни правне заврзламе са другим родитељом. Алиментациони фонд није нешто што не постоји у свијету, само га је потребно примијенити у Републици Српској и читавој БиХ и он треба да буде један од дијелова пронаталитетне политике.
Стефан Благић