Владе ентитета одлично сарађују када треба да наносе штету својим становницима

Зашто Влада Републике Српске може одлично да сарађује са Федерацијом БиХ, али када се ради о наношењу штете свом становништву?

Када треба ударити на животни стандард људи који живе на овом подручју, политичари се јако брзо договоре и то искључиво на штету сопственог народа. Како сте и сами видјели, након само једне заједничке сједнице двије владе, постигнута је сагласност да се повећају тзв. акцизе на гориво. Термин “акциза” уствари означава ништа друго до порез који партократе намећу онима над којима владају.

Партократе нам говоре како је то захтјев ММФ-а/Свјетске банке (у зависности од тога који се намети повећавају), што представља још једну чисту бласфемију. Наиме, ММФ или СБ не функционишу на тај начин. Да би одобриле кредит некој земљи, услов који они постављају је смањење буџетског дефицита, како би осигурали да се новац који позајмљују уредно враћа. Након тога владе које позајмљују новац одлучују на који начин ће смањити дефицит и то предлажу кредиторима.

Пошто су владе и Републике Српске и Федерације БиХ неспособне да уреде систем, оне умјесто тога да нпр. смање број партократско-пијавичарских радника у јавном сектору, првенствено администрацији, посежу за најједноставнијим рјешењем, а то је удар на џеп својих становника. Ово је потпуно погрешан модалитет који се примјењује.

Дакле, владе рачунају да становници морају да возе аутомобиле, па ће им повећање акциза на гориво донијети више пара у буџету које ће се касније прослијеђивати кредиторима. Они не уважавају посредне ефекте дизања пореза (у нашем случају акциза). Шта се дешава?

Наиме, оптицај новца који грађани троше ће бити исти, али сад, умјесто да га троше нпр. на куповину јогурта којег породице конзумирају за доручак, новац ће се трошити на гориво (с обзиром на то да ће трошити више пара за гориво, тај новац морају уштедити на другом мјесту). То ће донијети краткорочну корист буџету у првом тренутку, али када се смањи потрошња (у нашем случају) јогурта на тржишту, наш привредник који га производи биће приморан да редукује своју производњу, а посљедично смањи број радника у свом предузећу (неријетко ће и затворити предузеће), што ће на крају резултирати мањим бројем привредних субјеката који плаћају порез, а самим тим ће бити мање новца у буџету.

Неспособна партократија не увиђа елементарне проблеме њихове логике повећања пореза и стога води земљу директно у финансијски суноврат, а своје становнике у егзодус.

Сва прича око “неспоразума” и “криза” са странкама у Федерацији БиХ пада у воду када се треба радити у корист страних банака, а на уштрб своје државе.

Овоме је неопходно стати у крај, што је прије могуће.

Стефан Благић