У „Службеном гласнику Републике Српске, број: 49/21“, објављен је Закон о измјенама Закона о порезу на доходак. Закон је ступио на снагу 1. јула 2021. године.
Наведеним Законом основни лични одбитак пореске основице пореза на лична примања повећан је са 6.000 на 8.400 КМ годишње, што износи 700 КМ на мјесечном нивоу.
У „Службеном гласнику Републике Српске, број: 49/21“, објављен је и Закон о допуни Закона о доприносима. Закон је, такође, ступио на снагу 1. јула.
Наведеним законом прописано је да основица доприноса за лица у радном односу не може бити нижа од најниже бруто плате у Републици Српској, утврђеној у складу са прописима којима се уређује рад, а која је важећа у мјесецу за који се доприноси обрачунавају.
Шта ово у пракси значи и како се примјењује?
Заиста је невјероватно да Влада Законе који су исти дан ступили на снагу третира потпуно супротно. Наиме, у овом другом случају, проблем настаје ако је послодавац примио радника, рецимо, 29-ог јуна, а јунску плату му исплатио 10-ог јула. Послодавац ће Пореској управи морати да плати пуни износ доприноса (као за законски најнижу плату од 803.57 КМ бруто), иако је радник радио свега два дана! Да ствар буде још апсурднија, свако ко је био пријављен на, рецимо, пола радног времена, или на само два сата, мораће да држави плати исти износ доприноса као да је уредно радио комплетан мјесец за законски најнижу плату! Ово је створило неприлике на тржишту рада, па су многи радници већ остали без посла.
Ипак, ако сте ви један од хиљаду послодаваца које су обавезе према својим радницима за јун исплатили до 30-ог јуна 2021., овај Закон се на вас неће примијенити.
Међутим, да се са апсурдом не стаје овдје, свједочи сљедећи примјер.
Без обзира што је исти дан ступио на снагу закон којим се повећава неопорезиви дио примања са 500 на 700 КМ, он се у пракси неће примјењивати од 1-ог јула (односно на јунску плату), него од 1-ог августа, па су тако послодавци приморани да у јулу уредно измире пореске обавезе за своје раднике по старом обрачуну .
Све наведено означава ситуацију да Влада и Пореска управа произвољно бирају начин провођења закона, а по правилу бирају случај који одговара више њима, а мање радницима и послодавцима.
Дакле, иако су оба закона ступила на снагу исти дан, пореске институције бирају да примјењују оно што њима више одговара, па једнаке ствари тумаче на потпуно другачији начин!
Већ сада је кристално јасно да један од наведена два закона не може задовољити критеријум уставности и законитости, а на Унији удружења послодаваца јесте да покрене процес пред надлежним институцијама.
Стефан Благић, Рестарт Српска