The curious case of Novax Đoxit

Подстакнут коментарима неких блиских и драгих људи, надовезаћу се на претходно писање у вези актуелних дешавања у Аустралији.

Ноле је, у првом сету малтретирања, добио правну битку уз помоћ својих адвоката. Да није имао све аргументе у том тренутку на својој страни, тешко би извојевао побједу на тлу државе гдје је већински народ према њему крајње негативно настројен. Свака част за правосуђе које у једној таквој ситуацији, не подлијеже политичким притисцима.

У међувремену смо имали прилику да читамо и слушамо приче о нелогичностима и сумњама везано за то на који начин се Новак заразио ковидом и како се понашао у то вријеме док је био заражен, прије него је допутовао у Аустралију.

Сасвим извјесно би чак и велики број Нолетових симпатизера одобравајући посматрало његово санкционисање, ако би се доказало да је урадио нешто нелегално. Лично бих се сложио са оним што у пјесми „Не ломите ми багрење“ каже Ђорђе Балашевић:
„Власт је власт,
и ја то поштујем, ту су параграфи па заграби
нек исто је и ђаволу и ђакону,
па нек се зна!“

Међутим, овдје је важно напоменути да правда и право нису увијек на истој страни, иако би им то требао бити крајњи циљ. Свима онима који воле Новака, његово притварање након слијетања и провјеравања документације, изгледало је као неправда према најбољем спортисти свијета, али ето, у Аустралији је правно могуће да се тако опходи према онима за које се сумња да раде нешто погрешно.

Свима онима који су против Новака, чини се неправедно да он као невакцинисан може слободно ући у земљу, док обични грађани нису имали таква права дуго времена.

Правно посматрано, Новак је могао са валидним медицинским изузећем учествовати на Аустралиан Опену. Поставља се и питање да ли је морално да Ноле игра тенис у Аустралији?!

Долази у земљу у којој становништво не одобрава његов невакцинисани статус, и при томе је огромна већина његових тениских колега вакцинисана. У држави Аустралији је, између осталог, могуће и да аустралијски тенисер Бернард Томић игра меч на Аустралиан Опену, иако позитиван на ковид, само зато што је вакцинисан.

Логично, поставља се питање да ли је правдено да болестан вакцинисани тенисер има право да игра, а да се то право ускраћује здравом невакцинисаном тенисеру?

Па чак кад из Свјетске здравствене орагнизације, која је највећи промотер вакцинисања, кажу да вакцинисање не би требало да буде предуслов да се путује у иностранство, правно је могуће да држава Аустралија сама прописује правила која невакцинисане остављају без могућности уласка у земљу.

У цијелој овој причи, која је препуна пропуста на све могуће начине, апсурди се множе геометријском прогресијом. Тако долазимо до ситуације у којој они који се служе свим могућим средствима да дискредитују Новака, себи чини медвеђу услугу, а управо Новака убрзано гурају ка његовом највећем циљу, а то је бити највећи свих времена. Баш због тога што је прича изашла изван спортских оквира, добија нову димензију и значај за човјечанство. Мухамед Али, да није одбио отићи да ратује у Вијетнам, био би упамћен само као један од најбољих у ономе чиме се бавио. Устукнувши против свеприсутног, и од маса одобраваног расизма у тадашњој Америци, његово име одлази у легенду, и данас га већина означава за највећег боксера свих времена. Сасвим је неважно што су га суспендовали и забранили да боксује преко три године на врхунцу каријере.

Мит о Џеси Овенсу такође је настао не само због његових спортских резултата, него, једнако тако, и због односа Хитлера према њему и његовим побједама. Новак добија на посебном историјском значају невезано за то да ли ће са временске дистанце у будућности неко означити његово увјерење и поступке као исправне или не.

Новаков тениски колега Стефанос Тситсипас је изјавио:“Мали постотак њих бира свој пут и чини да већина нас изгледа као будале. Он дефинитивно игра по својим правилима и ради неке ствари које већина играча не би имала петљу да ураде.“

Овдје могу да се поставе нека нова занимљива питања. Да ли је могуће да су сви тенисери који су дошли на Аустралиан Опен истомишљеници у вези примања вакцина, а Ноле једини „глуми будалу“?! Или је Ноле једини храбар, па не жели као остали ићи линијом мањег отпора, и прелазити преко својих убјеђења?

Хипотетички гледано, ако се једног дана и докаже да је он једини био у заблуди, остаће упамћен као неко ко је остао досљедан себи.
Није се лоше ни присјетити неких примјера из наше цивилизације, кад су се појединци усудили да јавно кажу ствари, које су биле супротне свим постојећим размишљањима. Тако се нпр. нашао и мангуп који се дрзнуо рећи да је Земља округла и знамо сви како је прошао. Сада се налазимо у ситуацији у којој би Нолета на ломачи палили они којима је он помагао да угасе пожаре.

Занимљиво је и примјетити каква је солидарност Нолетових колега.
Уз неколико изузетака, већина му је окренула леђа, или су уздржани.
Подсјећања ради, Новак се свим средствима борио да тениска организација реформише расподјелу новца од турнира, тако да више припадне лошије рангираним тенисерима. Иза њега је више акција у којима се заузимао за друге, без икакакве споствене користи. Не само да није имао користи, већ га је то коштало и новца и слободног времена.

Запита ли се неко од тих високорангираних тенисера који имају реалну шансу да освоје титулу у одсуству Новака, да ли би тај пехар био стварно заслужен, ако на турниру не учествује најбољи тенисер из разлога који немају никакве везе са спортом?

Ускоро ће Ноле поново изаћи пред суд и видјећемо какав је тренутни однос снага ПРАВА и ПРАВДЕ. Мене лично је највећи страх тога, што су грађани Аустралије чврсто увјерени да је исправно све ово што се ради Новаку.

Метафорички речено, када би се закотрљао точак историје, и тако садашњем аустралијском судији припала улога Понтија Пилата, руља би се одлучила разапети Новака, а ослободити Барабу!

Пише: Санди Берић