Студентско прољеће је 13. у децембру

Студентска популација је дио друштва о којој свака организована земља највише води рачуна – обезбјеђује најбоље услове студирања, стипендије, даје подстицај за стручно усавршавање и најбоље услове за живот у студентским домовима чинећи на тај начин све како би младе и образоване људе привољела да остану у својој отаџбини. То се, међутим, не може рећи и за Републику Српску и њену власт која ради све супротно и која као да има за циљ да младе људе отјера из ове земље. Најновија дешавања у вези са студентским домовима најбољи су показатељ да је, хамлетовски речено, нешто труло у држави Данској.

Олујни вјетар, који је погодио Бању Луку, уништио је кровове на три од четири павиљона СЦ “Никола Тесла“, те тако отјерао око 1500 студената њиховим кућама и зауставио рад Универзитета на најмање седам дана. Вјетар се није могао спријечити и многи ће рећи да је мајка природа учинила своје, али се поставља логично питање колико је квалитетна била реконструкција која је рађена прије нешто више од десет година и како је могуће да су у цијелој Бањалуци, осим једне стамбене зграде, покидани баш кровови три студентска дома СЦ “Никола Тесла”? Зашто се слична ствар није догодила са полицијским станицама, судовима, Народном скупштином, стамбеним зградама које граде приватни инвеститори? Размислите сами.

Док је прије десет година неко задовољно трљао руке због добре зараде на реконструкцији домских кровова, данас промрзли, уплашени, разочарани студенти питају шта сада да раде; како да полажу испите; како да уче и гдје да спавају? Фотографије које се могу видјети у медијима не могу описати осјећај студената, њихову утученост и разочарање.

Студентски центар данас је изгледао као избјеглички камп у јеку ратних дешавања – данас, 13.12.2017. године, у 21. вијеку, 22 године послије рата и у доба мира. Личне ствари, душеци на ходницима, вода која капље са плафона у собама, уплакани студенти који чекају неки превоз и одлазак, слике су које су се данас могле видјети и осјетити у Бањалуци. Помијешани осјећаји туге и бијеса. Један студент се због мокрих подова оклизнуо и пао. Интервенисала је и хитна помоћ, а како кажу његове колеге, хитно је послан на ЦТ-снимање главе. Иако су студенти без крова над главом остали прошлу ноћ, до данас их , како кажу, нико није обишао – нити цивилна заштита нити било ко од представника власти и министарства. Нису добили упутства шта треба да раде. Студенти кажу да је синоћ око поноћи управа дома, без икакве раније најаве, само прошла кроз ходнике и обавијестила их да се за пет минута искључује струја, да се иселе са петог спрата, те да се сналазе како знају. То је проузроковало ситуацију у којој је у неким собама спавало и по десет људи. Наводе да након бурне и вјетровите ноћи нико није очистио дом, да су крхотине стакла само мало склоњене “у прикрајак“, те да су лимови остали ту гдје их је донио вјетар. Кажу да су својим очима гледали како вјетар кида кров, који је ношен вјетром, пролазио тик поред прозора, које су на смјену придржавали рукама како их вјетар не би отворио и направио још већу штету јер је столарија у катастрофалном стању. На тај начин су себе доводили у опасност. Представници Рестарта, према изјави студената, први су дошли да их посјете и укажу какву-такву помоћ. Касније су стигле новинарске екипе из различитих медијских кућа, које према њиховом исказу, нису снимиле нити приказале ситуацију онакву каква она заиста јесте већ само површно. Према њиховим изјавама, кружила је прича да је организован превоз за студенте за сваки град, али се на крају испоставило да се шаље по један аутобус за сваку регију, те да је то урађено са циљем да би се студенти склонили у страну и да би се спријечио њихов евентуални бунт.

Рестарт Српска, поводом ових тужних догађаја, поставља питање због чега студентски представници данас нису затражили смјену управе СЦ “Никола Тесла”, министра образовања, те одговорност Цивилне заштите Бања Лука која је јуче морала реаговати те савјетовати студентима даље кораке?

Пошто већ знамо да они и овако ништа неће урадити, Рестарт ће урадити посао за њих. Навикли смо на то. На крају можемо сами себе запитати само једно: Да ли би било паметније да је Студентски центар, умјесто што је дао 10 000 КМ за студенстку журку, тај новац употријебио за нешто паметније, нпр. санирање студентских домова?

Дарко Кузмановић