Страначко запошљавање и изостанак конкурсне процедуре

Један од највећих проблема у Републици Српској и Босни и Херцеговини јесте страначко запошљавање. Постојање овог проблема није довољно само описати и рећи да он постоји. То већ и птице на грани знају. Потребно је тражити системска рјешења како да овај проблем искоријенимо. Или уколико нисмо способни да га у потпуности искоријенимо, на који начин да га сведемо на што је могуће мању и безболнију мјеру.

Босна и Херцеговина, као и Република Српска, је у пуном смислу те ријечи партијски заробљена држава. Политичке партије на власти су свој партијски интерес ставиле изнад интереса друштва и народа и свакодневно, ионако мале, друштвене ресурсе искоришћавају до највеће могуће мјере. Посебно видљиво лоше стање ове појаве јесте у области запошљавања. Партије се у овој области понашају као апсолутни господари и као основни критеријум приликом заснивања радног односа у државним органима, јавним предузећима, агенцијама, фондовима… стављају партијску припадност и лојалност. На овај начин друштво у цјелини трпи огромне штетне посљедице.

Прије свега, оваквим понашањем у основи се крши Устав БиХ, али и Устав Републике Српске. Једно од основних начела гарантованих Уставом јесте начело равноправности свих грађана. Са друге стране, уколико имате реално стање које се у потпуности разликује од оног што је прописано у самом Уставу, као правном темељу једне државе, ви нарушавате саму конститутивност и рушите темеље државе. А то даље може изазвати ланчану реакцију у виду великог неповјерења народа у саму државу. Ово неповјерење у државу у сваком случају оставља много дубље посљедице како у свијести самих грађана који осјећајући да држава не брине о њима, развијају исти такав осјећај неповјерења према тој држави. На овај начин сама држава у перцепцији грађана постаје непријатељска, али и са друге стране држава према сопственим грађанима наступа непријатељски. Све ово ствара јако лошу атмосферу и климу у друштву и незадовољство код народа, као и велико обострано неповјерење. Народ не вјерује својој држави и обратно. А видјели смо у периоду короне шта значи повјерење народа у систем и државу и колико је то битно за једно друштво.

Друго, великом неправдом у области запошљавања држава директно подстиче младе и образоване људе да бјеже из ове земље и да своју срећу потраже негдје у уређеним друштвима. У друштвима гдје их нико неће питати да ли имају партијску књижицу, већ која знања посједују и како могу да унаприједе пословање предузећа. Уколико знамо да у нашој земљи постоји негативан природни прираштај и да се сваке године број становника смањује, потребно је да учинимо све што можемо да нам народ не бјежи због оваквог маћехинског понашања партија на власти. Уколико знамо и да је наша земља у огромној задужености, логично питање које можемо поставити је ко ће враћати те кредите када сутра не буде било становништва. Са друге стране, ко ће зарадити да се исплате пензије пензионерима када не буде било довољно радника. Јасно је да је све повезано и да данашње запошљавање преко странке директно дјелује на пензије које ће се исплаћивати за 20-30 година.

Треће, није проблем уколико се преко партијске књижице запосли неко ко заиста има стручно знање за одређено радно мјесто. Велики проблем је уколико на неко радно мјесто запослите некога ко нема такво знање. Јер ће тај правити велику штету и смањити потенцијални напредак те организације. То ће водити пропадању и неефикасности цијелог система. Узмимо само примјер да запослите слабијег кандидата на Медицински факултет као асистента само зато што је члан владајуће партије. То на први поглед не представља велику штету за друштво. Нисте примили на факултет Перу, него сте примили Жику. Уколико овај примјер посматрамо уско, имамо случај гдје је оштећен само један човјек и нема веће штете за друштво. Међутим, уколико ствари посматрамо шире то изгледа овако. Перо ће на том факултету радити 40 година. Уколико се сваке године на Медицински факултет упише 200 студената, то значи да ће за 40 година, колико ће кандидат запослен преко партије радити на факултету, он оштетити 8000 студената овог факултета. Они ће бити оштећени јер ће добити слабије знање него да је запослен квалитетнији кандидат на конкурсу. Тих 8000 доктора ће сутра лијечити на стотине хиљада грађана који ће добити лошији третман. Дакле, кадровска политика једног друштва је јако битна за стабилност и напредак тог истог друштва.

Четврто, цјелокупан овај систем страначког запошљавања постаје основ за корупцију. Корупцију не можемо посматрати само уско као давање и примање новца. Корупција је и управо страначко запошљавање јер се остварују одређене привилегије које неко добија а није их заслужио. На овај начин се грађани доводе у неравноправан положај, угрожена су им основна права, цјелокупан систем трпи негативне ефекте а читава ситуација одговара само владајућим политичким партијама. Оне на овај начин остварују своје партијске интересе јер шире своје чланство и имају већу бирачку базу. Штета за друштво је непроцијењива.

Наведене ставке су само најзначајнији фактори који нас опомињу које све негативне последице трпи друштво у коме постоји страначко запошљавање. Овај проблем је системски проблем и као такав га треба и рјешавати. Потребно је конкурсне процедуре поново преиспитати и смањити могућност утицаја партија на самим конкурсима. Ово ће се најбоље урадити уколико се смањи број бодова које кандидати могу да добију на интервјуу.

Оно што многи не знају јесте и чињеница да у Републици Српској у јавним предузећима, фондовима, Народној Скупштини, можете доћи до запослења и мимо конкурса. Наиме, у овим институцијама не постоји чак ни форма конкурса, барем као процедура. Јасно је да би и са увођењем конкурса приликом запошљавања у њима, процес страначког запошљавања имао предност. Међутим, као што смо већ навели ова борба је системска и за почетак би требало да почнемо да размишљамо да барем уведемо конкурс и у овим институцијама у којима данас чак ни он није обавезан!

Аутор: Велизар Антић