Српско јединство или пут у кризу и неизвесност

Српско јединство или пут у кризу и неизвесност

Српско јединство или пут у кризу и неизвесност

Председници парламентарних странака у Републици Српској постигли су сагласност и донели неколико закључака везаних за одлуку Валентина Инцка да у Кривични закон БиХ убаци чланове којима се санкционише негирање геноцида:

„1. одбацујемо наметнуте Одлуке високог представника, сматрамо то неприхватљивим и ништавим.

2. Сматрамо да не постоје услови за рад српских представника у заједничким институцијама БиХ (у Предсједништву БиХ, Парламентарној скупштини и Савјету министара).

3. Одбацујемо свако наметање на нивоу БиХ, те констатујемо да не постоји легални високи представник јер није изабран у складу с предвиђеном процедуром.

4. На састанку је било ријечи и о другим заједничким активностима које ће бити разматране у наредном периоду. Ово је процес који је почео и који ће трајати.

5. Предсједници странака су договорили да ће преко посланичких клубова у процедуру бити упућена два закона везана за ову тематику.“

У краткој анализи усвојених Закључака, треба напоменути да је одлука Валентина Инцка катастрофална за друштво у БиХ. Да та одлука неће довести до помирења, већ ће нас вратити неколико корака уназад у том процесу. Такође, да грађани БиХ неће имати никакве користи од ње и да ће им само донети додатне проблеме.

Међутим, на ту катастрофалну одлуку Валентина Инцка, добили смо исто тако лоше Закључке лидера политичких партија у Републици Српској. Уместо да хладне главе размисле о институцијама у свету где би могли да се обрате како би се Инцкова одлука срушила, лидери партија у РС су већ у првом закључку одбацили све одлуке Високог представника у БиХ и самим тим прекршили Дејтонски мировни споразум. Најпаметније главе из Републике Српске у области права и међународног права je требалo да саставе само два питања и да их упуте на адресу неког од међународних судова који се баве питањем људских права. Питања су у суштини требала да иду у два смера, прво да се тражи одговор на питање да ли високи представник у БиХ има право да доноси законе који су изнад Устава БиХ. Пошто високи представник у БиХ, према Дејтонском мировном споразуму, има само право да тумачи оно што је већ написано у Уставу БиХ а не да и сам доноси законе који би се кршили са Уставом, сасвим је извесно да би и одговор међународних судова морао да подржи став да је Валентин Инцко изашао извао својих овлашћења у овом случају. Друго питање на које треба да тражимо мишљење међународних судова јесте питање везано за кршење основних људских права, а тичу се права на слободу мисли и јавног изражавања мишљења. Наиме, одлуком Валентина Инцка на најгрубљи начин је погажено право на слободу мисли као једно од основних људских права. Такође, и у овом делу је погажен Устав БиХ који експлицитно наводи да „Сва лица на територији БиХ уживају људска права и слободе из става 2. овог члана, што укључује: а) Право на живот... г) Слободу мисли, савјести и вјере. х) Слободу изражавања.“ Јасно је да је одлуком високог представника укинуто ово право које је експлицитно наведено у Уставу БиХ. Такође, ово право је наведено у свим значајнијим документима која се баве заштитом људских права а прописана су и у Декларацијама о људским и грађанским правима Уједињених нација. Јасно је да би међународни судови који се баве заштитом људских права јако тешко могли да уваже Одлуку коју је наметнуо Валентин Инцко и да занемаре наведена основна људска права.

Дакле, ова борба би била далеко тежа и захтевнија. Такође, ова борба би трајала далеко дуже од усвојених Закључака. Сасвим извесно ова борба би много више коштала јер у припреми и реализацији ове правне битке сасвим је извесно да би морали да ангажујемо и међународне правнике који се баве овом проблематиком а то захтева и новчана средства. То су све отежавајуће околности, али је то и једини прави пут који би на међународно признат начин оборио одлуке Валентина Инцка. Наши политичари су изабрали бржи пут и пут који нас води у неизвесност и политичку кризу. Они су изабрали пут којим Република Српска улази у отворени сукоб са Високим представником у БиХ који је и део Дејтонског мировног споразума. Самим тим Република Српска је та страна која крши овај споразум а управо у њему је основа њеног међународног признања и постојања. Једном речју, кршећи Дејтонски мировни споразум Република Српска сама себе укида. И овога би морали да буду свесни лидери политичких партија у РС који су донели Закључке у Скупштини.

Одбацивање Високог представника се налази у тачки један и три и до заказане Скупштине у петак која ће детаљније да расправља о овим тачкама сви народни посланици би морали да буду свесни у какву игру улазе. Улазе у игру да сами буду означени као неко ко је прекршио Дејтонски мировни споразум а управо је тај споразум међународни гарант постојања Републике Српске. Морају да буду свесни да њихове одлуке могу да одведу Републику Српску на страну некога ко крши међународне споразуме и ко је као такав реметилачки фактор у региону. Просто речено, народни посланици не смеју да упадну у замку да на једну провокацију Валентина Инцка буду уведени у игру у којој велике последице може да претрпи Република Српска. Ова два члана је потребно детаљније разрадити и никако не улазити у отворени сукоб са Високим представником ма какве провокације он испољавао. Једина адреса су међународни судови и организације које могу да пониште лоше одлуке Високог представника.

Остале тачке су прихватљивије, међутим и код њих посланици морају да буду свесни да читаву земљу увлаче у дубоку политичку кризу уколико буду до краја инсистирали на овако усвојеним Закључцима. Не треба заборавити ни чињеницу да нам следеће године долазе Општи избори који сами по себи носе велики улог и тичу се будућности Републике Српске. Не треба заборавити ни чињеницу да је до јуче најзначајнија политичка тема у земљи била измена Изборног закона а да ће са доследном применом Закључака лидера политичких партија ова тема бити потпуно гурнута у страну и да на следеће изборе идемо по старим правилима игре где ће највећу корист имати СНСД, СДА и ХДЗ. Такође, не треба заборавити ни велике афере које су погодиле МУП РС прошле недеље а које ће сасвим сигурно бити гурнуте у други план са политичком кризом у коју упадамо, уколико доследно спроведемо Закључке лидера политичких партија. Такође, на самом крају не треба заборавити ни чињеницу да је у назад неколико месеци био видљив пад рејтинга владајућих политичких партија а раст поверења у опозиционе партије и да ће са изазваном политичком кризом сасвим сигурно снага СНСД-а и Милорада Додика поново почети да јача јер су они најјача политичка партија у РС у овом тренутку и као такви су од стране народа препознати као неко ко води све ове процесе и Закључке усвојене од лидера политичких партија.

Све у свему, јако лоша одлука Валентина Инцка је створила још много додатних проблема у ионако сложеној политичкој ситуацији у Републици Српској. На народним посланицима је велики терет и задатак како да на најбољи могући начин изађу из кризе у коју смо увучени овом одлуком а да јасно покажу став свих политичких партија да се не слажемо са наметнутим одлукама којима се крши Устав БиХ и Дејтонски мировни споразум. Такође, потребно је бити јако опрезан и не улазити у отворени сукоб са Високим представником где би Република Српска била означена као неко ко крши Дејтонски споразум. То би била једна јако опасна ситуација за саму Републику Српску. И на крају, потребно је показати неслагање са наметнутим одлукама али и бити свестан где нас може одвести потпуно блокирање функционисања државе на централном нивоу, као и ко може имати највише користи из једне такве ситуације.

Facebook Comments

Related Articles

Close