У посљедње вријеме све се више загријева атмосфера око евентуалног уласка БиХ у НАТО пакт, а у том подизању тензија највише предњачи – ко други него СНСД. Тако онај који се завјетовао Русији и даље галами и говори НЕ онима којима се завјетовао прије Русије (политичком западу). Остаје једино питање: Да ли ће Додик поново преварити Русе и зашто баш толико?
Позната је чињеница да је Закон о одбрани БиХ донесен октобра 2005. у свом члану 84. јасно одредио да ће: „Парламентарна скупштина, Савјет министара БиХ, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру сопствене уставне и законске надлежности, спровести потребне активности за пријем БиХ у чланство НАТО-а.“Свој потпис на тај закон ставио је Никола Шпирић лично, као предсједавајући Представничког дома ПС БиХ, а посланици СНСД-а гласали су баш за овај и овакав закон. Управо због тога, када бошњачки политичари данас кажу да је питање подношења годишњег националног програма (АНП) НАТО-у само техничко питање и да се они залажу за поштовање закона – потпуно су у праву и постоји само један начин да се то спријечи – доношење новог Закона о одбрани који би повукао одредбе које се односе на интеграције у НАТО пакт. С обзиром на то да је за један овакав закон потребна већина сва три конститутивна народа у БиХ и то у оба дома, тешко је вјеровати да се то може.
По свему судећи, убрзо на наплату долази Додикова политика из претходне деценије, као што ће његова политика из текуће деценије јако брзо стићи на наплату у наредном периоду. У ствари, већ долази…
Посебно ће бити интересантно како ће Додик оправдати урушавање институција Републике Српске, када буде јасно да је фамозна Резолуција о војној неутралности РС само безначајни папир. Управо ТА резолуција је усвојена у Народној скупштини Републике Српске, а највиши легислативни орган је, умјесто да служи свом народу, послужио владајућој партији за предизборне трикове. Играње са институцијама никада није донијело добро народу, а нарочито сам сигуран да неће ни сада.
Пошто је и Додику јасно (посебно послије недавних посјета представника НАТО-а Босни и Херцеговини) да ће БиХ наставити да иде у правцу евроатлантских интеграција, као највећа кукавица ће да погне главу и настави своју ултраполтронску игру са Западом.
Поред тога што се налази између чекића и наковња (читај: Русије и САД-а), Додик је прорачунао како би могао да има најмању штету у јавности Српске због својих полтронских политика и са реалном претпоставком дошао је на двије идеје:
Било како било, наредни период ће бити изузетно занимљив, а готово сигурно је како ћемо Предсједника/члана Предсједништва БиХ гледати у многим контрадикторним изјавама, сопственом противрјечношћу и неистинама које ће изговарати. И док ће, као и до сада, они који гледају РТРС вјеровати члану предсједништва, политички представници руског народа неће. У ствари, једино питање које остаје је како ће га они санкционисати.
Стефан Благић