Шта сад ми да радимо са свим тим службеницима?

Јуче је премијер Републике Српске Радован Вишковић признао нешто што ми већ годинама знамо: (страни) инвеститори бивају рекетирани од стране службеника у институцијама Републике Српске!

И док је јавност згрожена над том чињеницом, овдје остаје неколико ствари које треба сви заједно да се запитамо: 

1. Ако су тачни Вишковићеви наводи, да ли то значи да премијер има конкретна сазнања о корумпираним службеницима?
2. Ако има конкретна сазнања, да ли је премијер поднио кривичну пријаву против тих службеника? 
3. Ако није поднио пријаву, зашто није? 
4. И на крају, ако то све није истина, зашто обмањује јавност? 

Посљедица наведене омнипотентности појединих службеника у јавном сектору директно потиче од бирократских прописа које је Влада Републике Српске годинама наметала привреди, а због чега је требало примити силан број партијских кадрова у институције система. Тај силан број кадрова је немилосрдно црпио новац пореских обвезника, а Влада је те проблеме рјешавала онако како је једино знала – повећањем намета и пореског клина. 

Повећање намета је доводило до слабљења (или, у најбољем случају споријег раста) привредних активности, а самим тим је значило и много спорије пуњење буџета. Како Влада није пуно марила за домаће инвеститоре, привреднике, а поготово раднике, ни страни инвеститори нису имали претјерану жељу да се хватају у коштац са бирократско – коруптивним државним механизмом који је заробио слободно оснивање предузећа, као и само пословање. 

Када вам је све ово кристално јасно, мора вам бити јасно и да ће оснивање нових агенција, дирекција, управа и сличних ствари које би, како је Вишковић најавио, за циљ имале „рјешавање отворених питања са којима се инвеститор суочава“, проузрковати управо супротно – додатну бирократизацију система и додатне механизме уцјене и рекетирања од стране додатних службеника. Просто и једноставно – када кућа гори, најбоље рјешење не може бити да додајете уље на ватру. 

Најбоље рјешење изгледа сасвим супротно. Неопходно је растеретити бирократски систем, укинути потпуно бесмислене бирократске  препреке и таксе и увести процес електронске управе у којем „завршавање ствари“ неће зависити од радника, него ће бити аутоматског карактера. Паралелно с тим, неопходно је смањити порезе и допринесе и увести истинску владавину права, како се нити један једини инвеститор у земљи не би осјећао несигурним. Тако ће се привући инвестице, а оснивање нових институција у којим ће бити запослени партијски паразити ће водити ондје гдје нас и води задњу деценију и по. 

Стефан Благић