Шта је усвојено на Посебној сједници НСРС

Док са једне стране опозиција оптужује Милорада Додика и власт Српске да је капитулирала, са друге стране имамо одговор да опозиција уопште не разуме шта је усвојено у НСРС. Зато ћемо покушати да анализирамо саме Закључке са Посебне седнице и видимо шта заиста тамо пише.

Основни циљ сазивања Посебне седнице НСРС био је тај да се пронађе модел како да се представници РС врате у институције на државном нивоу, а да то не буде представљено као потпуни пораз Милорада Додика и власти. Овде се отвара неколико веома важних питања. Зашто су морали да се врате у државне институције? Зашто им је била потребна одлука НСРС? Зашто је оволико усвојених Закључака уколико је основни циљ била одлука о повратку у институције БиХ? Шта значе усвојени Закључци и да ли ће се и како имплементирати?

Милорад Додик и власт РС су морали да се врате у институције БиХ, јер дугорочно блокирање институција доноси штету свима, уводи земљу у блокаду, а од СНСД-а прави јединог кривца за кризу у земљи, мада они нису једини који су учествовали у креирању кризе. Одређени утицај на сазивање Посебне седнице су имале и најављене санкције од стране ЕУ, мада оне нису имале битнији утицај на доношење ове одлуке. Много већи утицај на одлуку да се врате у институције имао је „савет“ који је Додик добио од Александра Вучића, да би било боље за РС да има представнике у државним институцијама где би они требали да се боре за заштиту интереса РС. Просто речено, Милорад Додик је био сатеран у ћошак из кога није могао да се извуче осим да се на овај начин врати у институције БиХ.

Да би се вратили у институције БиХ одлуку је морала да донесе НСРС, јер је у овој институцији и донесена претходна одлука да се не учествује у раду државних институција док се не реши питање наметнуте Инцкове одлуке. Тако да је за поништавање претходне одлуке НСРС било потребно донети нову одлуку управо у овој институцији. То је и разлог сазивања ове Посебне седнице НСРС.

Овде долазимо до кључног питања, а то је шта је од услова промењено у односу на пре шест месеци када је донета одлука да се представници РС повуку из институција и шта се у међувремену десило са одлуком Валентина Инцка. Јасно је да је ова одлука још увек на столу и да није повучена. Како сада стоје ствари она и неће бити повучена нити на њеном повлачењу инсистирају власти РС. Важно је навести и да је пропуштен изузетно битан моменат у претходном периоду када су из међународне заједнице стизали предлози да се Инцкова одлука, на неки начин, стави ван снаге и да се преговара о моделу како решити проблем са том одлуком.

Пошто Додик није препознао тај тренутак и није тада пристао на предлоге да се реши криза, већ је ишао у додатну радикализацију и продубљивање кризе, ово његово повлачење и пораз који је претрпео је још већи. Да је пре неколико месеци пристао на преговоре око Инцкове одлуке, могао је изаћи из ове кризе као победник. И не само он, већ је као победник могла изаћи и читава РС, јер је одлука о повлачењу из институција била заједничка и у њој су учествовали и представници опозиције у НСРС. Међутим, уместо да се инсистира на укидању јако лоше Инцкове одлуке, Милорад Додик се коцкао и подигао улог на много виши ниво и поред кризе са наметнутом Инцковом одлуком, проширио захтеве и на враћање надлежности. Јасно је било да у тој игри не може да буде победник и да на крају приче не да неће добити ништа од враћања надлежности, већ неће бити ништа ни од повлачења Инцкове одлуке. Из овог разлога, можемо да кажемо да је опозиција која критикује Додика да је капитулирао заиста и у праву када ово тврди.

Пошто су Милорад Додик и његови саветници у потпуности свесни расплета читаве ситуације, покушали су да са великим бројем Закључака који су усвојени у НСРС на неки начин амортизују овај пораз. Из тог разлога је НСРС усвојила укупно 12 закључака. Неки од закључака су у потпуности контрадикторни док део њих не одговара истини.

У првом Закључку се наводи да „нису престали разлози због којих је Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке на Двадесетoj посебној сједници одржаној дана 30.7.2021. године.“ Из овог закључка је јасно да је одлука Валентина Инцка још увек на столу и да је требало тражити модел како би се она или ставила ван снаге или на одређени начин модификовала. Самим тим, није требало поништавати ни одлуке усвојене на претходној Посебној седници где је и одлучено да представици РС не учествују у раду државних институција.

Међутим, у Закључку бр. 10 се наводи да „НСРС сматра да је у складу са Закључцима са Двадесете посебне сједнице, да представници Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ могу да присуствују сједницама, али на начин да у свом одлучивању уважавају ставове и одлуке НСРС,  Владе РС и Предсједника РС.“ Ово је кључни Закључак ове Посебне седнице јер је њиме омогућено представницима РС да се врате у институције БиХ и да на неки начин одблокирају њихов рад. Можемо слободно рећи да је Посебна седница и одржана да би се усвојио управо овај члан. Међутим, управо је овај члан у супротности са првим чланом у коме се каже да и даље постоје разлози због којих је донесена одлука да се представници РС повуку из државних институција. Јасно је да се власт РС повукла и погазила претходне Закључке а да је Инцкова одлука и даље важећа. А управо је та одлука била окидач да се представници РС повуку са државног нивоа. Одлука Инцка је и даље активна а представници РС се враћају у институције. Јасно је да је шест месеци бачено низ воду а да циљ није остварен.

Овде можемо поставити и једно логично питање а оно гласи: Ко је крив што су у претходних 6 месеци биле блокиране државне институције а разлог због којих су се блокирале није решен. Јасно је да се СНСД и Милорад Додик играју са најзначајнијом институцијом РС и да је користе у сврху својих дневно-политичких игрица. Што највише штете доноси управо овој институцији. И управо ово и јесте основни разлог зашто смо навели да је ова политика Милорада Додика капитулирала и доживела потпуни пораз.

Велизар Антић