Вјеровали или не, локални политичари из општине Шипово већ дуго времена својим бирачима обећавају стазу Формуле 1. Могло би се рећи, идентично као што се у Требињу обећава аеродром дуги низ година. Јасно је, међутим, да до дана данашњег од стазе за формулу нема ништа, а да се разумијемо, у ближој и средњој будућности не постоје никакве назнаке да би и могло да буде.
Ипак, то није омело локалне политичаре да обећају. И слажу. Само што, да је ово једино лажно предизборно обећање, вјерујемо да се ни локални становници не би превише бунили. Док је начeленик општине Милан Ковач у предизборној кампањи говорио да је испунио све што је обећао и да више не зна ни шта да обећа, чињенице говоре супротно.
Иако је за вријеме посљедњег начелника асфалтирано више километара локалних путева, велики број насеља у којима се становништво увјеравало да ће инфраструктурни проблеми да буду ријешени, остало је без улагања.
Тако ни у Грбавици нема пута, као ни у селу Качари, Пљева су остала без водовода (као и село Драгнић), средња школа није ни почела да се гради, а питање је да ли би уопште и требало да почне, с обзиром на одлив становништва из Шипова. Управо је начелник општине у све ово увјеравао и молио за стрпљење. Обећао је Ковач водоводе и у многим другим селима и засеоцима, обећао је и да Шипово да постане највеће радилиште. Ипак, како ствари стоје, становници ће још мало да сачекају на све наведено.
Није начелник успио ни да заустави фуриозан одлазак младих људи из Шипова, иако је и то било једно од обећања. Јасно је да начелник сам не може, али у садејству са републичком Владом сасвим сигурно може да покуша. Ипак, ниједан значај покушај до сада нисмо видјели, па се резултати (не)рада начелника огледају у масовном одласку Шиповљана.
Рестарт Српска
