У Републици Српској итекако се исплати бити и у опозицији, а примјера за то је безброј. Поред накнада од три до шест хиљада марака (које су за већину становништва РС астрономске) у парламенту Српске и БиХ, и функционери на локалним нивоима, као нпр. у Бијељини зарађују незамисливо много.
Када сте на локалном нивоу власт имате могућност да себи приуштите штошта, а најновији примјери Миће Мићића (СДС) и Славише Марковића (ПДП) обичне становнике Српске остављају без текста. Наиме, челни људи СДС-а и ПДП-а у Бијељини су прије неколико дана повећали своје плате, које сада износе невјероватних 6 (колико прима Мићић) и 5 хиљада (колико прима Марковић) конвертибилних марака. ПЛУС остале накнаде!
Када на републичком нивоу критикујете власт, ако желите да вам људи иоле повјерују, онда се спрам тих критика морате и понашати. То значи да ондје гдје сте власт поштујете оно што говорите ондје гдје сте опозиција. Подсјећања ради, и СДС и ПДП критиковали су власт (са правом) што „баца“ огроман новац на запослене у јавној управи, док у исто вријеме, како можемо видјети, раде то исто, само на локалном нивоу. Плата градоначелника Бијељине (без минулог рада) је током 2017. износила 3936 КМ. Данас је готово 6 хиљада! Мало ли је…
И једна и друга партија су у НС РС говорили о томе како примања из јавних прихода треба да се ограниче на једну плату, па се поставља логично питање да ли је друга плата и потребна, ако своју прву подигнете на 5 или шест хиљада марака.
Наравно, ово је све што јавност може да види, а ствари које не може су још и битније, баш зато јер се ту крије и највећи криминал. Стога, када било ко из ПДП-а или СДС-а спомене транспарентност трошења јавних финансија, само му реците да погледа у своје редове – Министарство спољних послава БиХ или град Бијељина. Или, на крају крајева, било који други орган гдје су власт, јер нити у једном једином органу није спроведен принцип транспарентности.
И на крају, чисто као подсјетник да истакнем да Министарство спољних послова БиХ још увијек (ни након пола године) није одговорило на чувени упит о вриједности једне авионске карте коју је министар Црнадак платио за одлазак у Њујорк. Односно, да ли ју је платио 20 000 КМ?
Толико о транспарентности…
Стефан Благић