Ријеч - двије о прелетачима

Ријеч - двије о прелетачима

Ријеч – двије о прелетачима

Зашто је уопште феномен прелетача битан? Прије свега, потребно је знати да су политичке партије основни политички субјект у политичкој арени у Републици Српској и Босни и Херцеговини и да грађани у највећем проценту гласају за политичке партије и њихове програме, па тек након тога приликом избора гласају и за појединачне кандидате. Да је ова наша тврдња тачна јасно указује податак да је јако мали број кандидата био изабран у локалне скупштине општина или градова као независни кандидати и да је огроман проценат изабраних одборника изабран као члан одређене политичке партије. Када се говори о нивоу ентитета Република Српска и о Народној скупштини Републике Српске, проценат избора независних кандидата је раван нули. Односно, нама није познат случај да је неко изабран у Народну скупштину Републике Српске а да није био на листи одређене политичке партије или коалиције. Дакле, јасно је да су управо политичке партије те које доносе мандате и за које грађани гласају.

Међутим, према Изборном закону мандат припада изабраном носиоцу мандата, односно појединцу који је потврђен од стране ЦИК-а (Централне изборне комисије БиХ). Тако да, онај коме је ЦИК овјерио мандат, било у локалној скупштини општине или града или на нивоу Републике Српске у Народној скупштини Републике Српске, изабрани кандидат има мандат у наредне четири године и није условљен да мора да остане у оној политичкој партији испред које је и добио мандат. Ова чињеница је довела до јако неповољног феномена за демократију у Републици Српској, а то је да одређени број изабраних представника у вријеме трајања мандата мијења политичку партију испред које је добио мандат и да прелази у редове других политичких партија. Ова појава је у народу препозната као прелетачи, што у одређеној мјери има негативан контекст. Прелетач је неко ко је у овом контексту добио повјерење грађана испред једне политичке опције, а он је у међувремену промијенио политичку партију и често завршио у редовима оних политичких партија које је жестоко критиковао у предизборној кампањи у току које је и освојио мандат.

Појава прелетача се везује за 2014. годину када је разлика између опозиционих и владајућих одборника била јако мала и када су два посланика опозиције прешла у редове власти у Народној скупштини Републике Српске и на тај начин омогућила наставак владавине Милорада Додика и режима предвођеног СНСД-ом. Након овог догађаја појава прелетача постаје масовна па тако у тренутном сазиву Народне скупштине Републике Српске имамо око 30% посланика који су за вријеме трајања мандата промијенили политичку партију или прешли у супротан политички табор. Преласци су се дешавали прије свега из опозиције у редове власти. На овај начин је у једном тренутку власт у Републици Српској дошла и до двотрећинске подршке у Народној скупштини Републике Српске, мада је након избора 2018. године имала око 55% подршке у Народној скупштини. Такође, дешавали су се и преласци из редова власти у редове опозиције, мада су ови преласци били много ријеђи.

Основни извор података за формирање базе прелетача нам је био упит који смо слали општинама и градовима у Републици Српској. Мада се велики број општина и градова оглушио на наше упите и није нам доставио тражене податке, из одређеног броја општина и градова, око 30%, смо добили прецизне податке о напуштањима партија од стране одборника и преласцима у друге политичке партије. Остали дио досадашње базе је прикупљан путем интернета и провјере појединачних општина и прелетача у њима. Трећи начин прикупљања података је био тај да су нам људи из појединих општина сами јављали и пријављивали прелетаче. И поред свих ових извора прикупљања података о прелетачима, остало нам је још око 20% општина и градова за које нисмо успјели да прикупимо податке о прелетачима. Пошто се ради о малим општинама, планирамо да до ових података дођемо у наредном периоду. Поред општина и градова за ентитетски ниво власти, односно за Народну скупштину Републике Српске нисмо имали већих проблема у прикупљању података јер су сви преласци у овој институцији у великој мјери пропраћени од стране медија, па смо имали све потребне податке о прелетачима на овом нивоу власти.

Једна од основних чињеница везаних за прелетаче јесте да су се преласци у великом проценту дешавали из опозиционих редова у редове власти. Ова чињеница је утицала на то да примијенимо такву методологију у разликовању прелазака из редова опозиције у власт и обратно из власти у опозицију. Зашто је то тако? Прије свега из разлога што живимо у партократском друштву и они који се налазе у власти имају могућност да црпе друштвене ресурсе за развој својих политичких партија или у личном интересу а не у интересу народа. Ова чињеница утиче на посланике да користе ове бенефиције и да желе да дођу до личне користи на тај начин што ће бити у власти. Из тог разлога смо све оне посланике и одборнике који су мијењали политичку партију и прелазили из редова опозиције у редове власти означавали црвеним картоном. Аналогија је била као у фудбалу, гдје је црвени картон апсолутно неприхватљиво понашање и непоштовање дозвољених правила игре.

Са друге стране оне посланике и одборнике који се мијењали политичку оријентацију и прелазили из власти у редове опозиције означавали смо зеленим картоном. Они су на одређени начин санкционисани у нашој бази јер су промијенили политичку партију у односу на ону испред које су добили повјерење народа, али захваљујући чињеници да нису прелазили у власт већ су из власти прешли у редове опозиције гдје су им могућности за задовољење личних интереса много мањи него да су остали у власти, добијали су зелени картон.

Поред црвених и зелених картона смо имали и жуте картоне којима смо означавали оне посланике и одборнике који су у вријеме док су изабрани мијењали политичке партије и прелазили у друге политичке опције али су свој прелазак задржавали или у опозицији или у власти. Наиме, овај картон су добијали они посланици или одборници који су из партије која је у власти прелазили такође у партију која је у власти, и обратно, да су прелазили из партије која је у опозицији у партије које су такође у опозицији. На овај начин они су остајали на истом нивоу у односу на власт и могућност да остваре личну корист.

Основна идеја за формирање базе прелетача није била жеља да било кога вријеђамо или омаловажавамо. Основна идеја је била скретање пажње јавности на овај велики друштвени проблем, као и велико омаловажавање и деградирање демократије и демократских процеса у Републици Српској. Наиме, масовна појава прелетача је додатно негативно утицала на ионако низак ниво политичке културе у друштву да се грађани додатно разочарају у могућности и капацитете демократије. Ова чињеница је такође једна од основних замисли и идеја формирања базе прелетача да се људи који извргавају ионако крхку демократију руглу и на тај начин лоше дјелују на сам процес развоја демократије у друштву, означе и поставе у једну базу и на једном мјесту гдје ће сви моћи брзо и са неколико кликова мишем да имају означене људе који се ругају демократији. На одређени начин прелетачи се заиста извргавају руглу од стране друштва што и јесте био један од циљева пројекта како би се овој негативној појави стало у крај и како би се прелетачи свели на јако мали проценат и разумну мјеру.

Facebook Comments

Close