Дебело смо загазили у други мјесец епидемије вируса корона у Републуци Српској/БиХ. Док смо на почетку појаве вируса имали многе недоумице (неке од њих постоје и данас), до тренутка писања овог текста већина недоумица је отклоњена. Вирус де факто познајемо боље него раније, а томе у прилог говоре бројне изјаве стручњака/епидемиолога.
Струка и статистика јасно тврде и показују да КОВИД-19 представља недвосмислену опасност за старију популацију, као и за хроничне болеснике. То важи за сваки вирус, али за овај вирус посебно. Многи људи, њих 95 одсто не развијају симптоме или развијају благе и теже облике, али нису у животној опасности. Угрожених је само пет одсто.
Док смо на самом почетку избијања епидемије имали страх као изузетно моћну мотивацију за послушност (страх од непознатог је један од највећих људских страхова), та ситуација се мијења, а научници нам нуде прегршт инормација које многи људи почињу да увиђају и схватају. Страх од непознатог више не постоји, а паралелно с тим, почиње да се јавља страх од глади и неимаштине проузрокован паралисањем ионако оскудне привреде. Страх од глади надјачава страх од КОВИД-19.
Главни циљ којем се бројне земље окрећу јесте спасавање функционисања здравственог система (оно што нису успјели Италија или Шпанија), а не спречавање ширења заразе. Како је сам српски члан предсједништва БиХ рекао, на УКЦ-у је од 50 доступних респиратора, заузето само 6, док је Српска у процесу набављања још 330 респиртора. Уколико је све ово тачно, иако претрпан послом, наш здравствени систем може још много поднијети.
Овакво стање одговара искључиво банкарском систему, мултинационалним корпорацијама и фармацеутској индустрији. Након завршетка епидемије, међународне финансијске институције ће финансирати буџетске дефиците које ће, несумњиво, правити све земље захваћене појавом вируса. ММФ и Свјетска банка већ трљају руке, а фармацеутска индустрија је руке протрљала већ одавно. Потребно је схватити да нису апсолутно све привредне гране доживјеле идентичне губитке, па се стога не смије давати широки фискални подстицај, него циљани.
Ваља нам мијењати тактику. Информације које нам дају епидемиолози јасно кажу да људима који су доброг општег здравственог стања и испод 50 година не пријети опасност.
Док и даље треба да пазимо на наше најстарије и хроничне болеснике, нема никаквог разлога да привреда стоји, када постоји огроман број људи који могу да раде потпуно нормално, уз мјере растојања и превенције које ионако треба да поштујемо (чак и када је обични грип у питању).
Све земље Западне Европе ће ослободити привреду током мјесеца априла. О томе је Рестарт већ писао, а у задњих два дана чујемо само потврде написаног. Нема разлога да земља са ионако опустошеном привредом, каква је наша, не прати овај ток.
И не само да нема разлога, него отварање привреде у најскоријем року мора да буде приоритет. Потребно се вратити у уставне оквире и у редовно стање, јер нема тих мјера које Влада Републике Српске може донијети да помогне привреди, када је привреда паралисана и не може да ради. Домаћи предузетник, као и мала и средња предузећа која су предоминантно у домаћем власништву највише испаштају, а они су, са друге стране, ослонац економије. Њима ово најмање погодује и они неће моћи још дуго издржати.
Ако је циљ власти да убије домаћу производњу, онда им добро иде. Ако је циљ да се што прије опоравимо, онда већ током идуће седмице морамо промијенити тактику. Рачуни свима долазе на наплату, а ако нисте међу системски привилегованим привредницима/дужницима којима се опраштају и милионска дуговања, имајте у виду да је април увелико почео…
Стефан Благић