Мјештани овог бањалучког насеља жале се да и 48 година након земљотреса у Бањалуци и даље осјећају његове посљедице. Наводе нам примјер подручног школског објекта (монтажни објекат – барака) у њиховом насељу која је након земљотреса 1969. године изграђена као привремено рјешење док се не изгради „одговарајући“ школски објекат.
Од 1995. године ово насеље биљежи стални раст броја становника, а истовремено и ученика. Данас број становника прелази двије хиљаде, а број ученика је скоро немогуће утврдити.
Разлог немогућности да се утврди тачан број ученика је тај што ученици овог насеља немају одговарајући школски објекат па неки наставу похађају у поменутој бараци у Пријечанима, други у ОШ „Десанка Максимовић“ Трн, трећи у ОШ „Јован Дучић“ Залужани, четврти у ОШ „Иван Горан Ковачић“ Лазарево…
Према процјени мјештана укупан број ученика овог насеља прелази преко 200. Са овим бројем ученика испуњавају се услови за деветогодишњу подручну школу.
Да је поменута барака коју похађа 96 ученика од првог до петог разреда неусловна потврђују и записници судских вјештака (из 2011. године) грађевинске струке Милановић Миливоја, као и Вуковић Раденка, који наглашавају да се поменути објекат не може санирати већ само порушити и градити нови.
Све ово показује да су страхови мјештана сасвим оправдани. Неки родитељи не желе своју дјецу ни да упишу у поменути школски објекат јер сматрају да није безбједан, а као разлоге наводе: старост објекта, стабилност (у случају новог земљотреса), видљива оштећења, а посебно забрињава кров који је прекривен салонитом који је доказано канцероген.
Са проблемима су упознали већ три министра просвјете, прво Антона Касиповића, па Горана Мутабџију и садашњег – Малешевића, али резултата нема. Једино што су прије неколико година извршена улагања у изградњу централног гријања, тоалета и подова учионица.
Мјештани постављају и питање зашто се умјесто у изградњу новог објекта улажу средства у санирање објекта који је требало давно срушити?! Такође, Министарство просвјете од 2014. године плаћа превоз ученика од шестог до деветог разреда до централне школе у Залужанима и за то вријеме је потрошено на превоз ученика преко 120 000 КМ. Са новим школским објектом и овај проблем би могао бити ријешен.
И док су нам пуна уста приче о наталитету и наталитетној политици пракса показује да никог није брига за дјецу овог насеља.
Аутор: Р.К.