Често Рестарту замерају да превише критикује власт, а да као група људи, који се критички односе према проблемима у друштву, заобилазимо опозицију у Републици Српској. Ово, наравно, није тачно и свако ко прати рад нашег удружења могао се више пута уверити да смо често упозоравали и на понашање опозиције у РС. Истина је само да је власт та која у својим рукама држи полуге моћи и управља ресурсима у друштву и самим тим на њој је већа и одговорност за све добро, али и лоше учињено у друштву. Управо због тога се на мети наше критике више налази власт јер је бесмислено критиковати опозицију, ако она већ нема инструменте управљања ресурсима којима би показала шта уме да ради. Понављам, макар на нивоу Српске. Међутим, ово није тема текста. Основ за текст је гостовање премијерке РС Жељке Цвијановић Вашингтону, поводом обележавања јубилеја од сто година од како се српска застава вијорила на Белој кући.
Ево прилике да похвалимо власт и да честитамо премијерки на овом храбром потезу! За овај потез премијерка има нашу пуну подршку. Мислимо да је у интересу, како Републике Српске, тако и целог српског народа, да са САД развијамо што боље односе. То је још увек светска сила број један (мада у последње време у благом опадању моћи) и то ће сигурно остати и у следећем периоду. Управо због тога у интересу РС је да са њима имамо што је боље односе и да своје интересе ускладимо са њиховим што више можемо. Мислимо да је крајње време да нарушене односе са овом силом који су постојали од разбијања Југославије подижемо на виши ниво и што више поправљамо.
У овом делу морамо да наведемо да добри односи са САД никако не значе нарушавање добрих односа са Русијом и Кином (што наш народ има обичај одмах да доведе у однос „или-или“). Једноставно, ради се о томе да смо ми мали и да не смемо себи допустити луксуз да се замерамо великим светским силама, као што смо радили последњих деценија. А резултате тог замерања можемо видети данас како у РС тако и у Србији.
Зашто је ово храбар потез премијерке Цвијановић? Храбар је управо из разлога што је владајућа странка у РС – СНСД, чији је премијерка члан, била та која је наставила традицију југословенских комуниста са прављењем атмосфере у народу да су нама сви непријатељи. Почевши од Британаца, Немаца, Американаца и тако редом. Да нам сви раде о глави и да једва чекају да униште РС. Да се РС одржава само захваљујући патриотски усмереној власти предвођеном СНСД-ом. Исказивање патриотизма мере са степеном мржње према овим земљама, што никако није у интересу РС, већ управо супротно. То је у највећем интересу самих непријатеља наше земље (којих наравно има), да ми имамо лоше односе са светским силама. Питање на које ни ми немамо одговор (то је више тема за размишљање) је да ли је СНСД наставио реторику непријатељста према Американцима несвесно (јер се то прима у народу), или то раде јер су их на такав траг навели управо они који не мисле добро Српској?
Премијерка се сада налази између две ватре. Са једне стране налази се у посети Америци и размењује широке осмехе са њиховом администрацијом, док са друге стране СНСД све ове године развија такво непријатељско осећање према Американцима код свог бирачког тела, па се питамо како ће то бирачко тело одреаговати на све ове осмехе? Наравно, свесни смо да у функцију добијања избора у октобру власт неће бирати средства, па су им за консултантске услуге у предизборној кампањи добри и Американци (имали смо посету почетком јуна америчких стручњака за политичке кампање). Да ли је ова посета премијерке заиста промена политике СНСД-а или се ради само о предизборном трику, сазнаћемо врло брзо на РТРС-у и у њиховој уређивачкој политици. Или се можда само ради о томе да, као што би народ рекао, „стара љубав заборава нема“, јер не треба заборавити ни то да је садашњи председник РС Милорад Додик био проглашен за „дашак свежег ветра на Балкану“ од Медлин Олбрајт.
Једно је сигурно, уколико СНСД настави са непријатељском реториком на свом медијском сервису РТРС-у, онда ова посета неће имати никаквог значаја. Биће бачене паре за лет и хотелски смештај. Уколико СНСД одустане од своје предизборне стратегије (коју су до сада максимално експлоатисали), да прави атмосферу подела у народу и непријатељства према целом свету, онда ће ова посета заиста представљати прекретницу у понашању власти. У том случају ризикују да изгубе подршку управо оног бирачког тела које су обликовали читав овај претходни период. Међутим, пошто су социјал-демократи више интересно него идеолошко удружење, мишљења смо да руководству неће бити тешко да своје клијенте убеди да су им сутра Американци најбољи пријатељи. Јер, као што би Макијавели рекао: „Циљ оправдава средство“, или још боље: ,,Ефикасност средства оправдава средство“.
Велизар Антић