Преговори у Неуму

На основу изјава учесника преговора у Неуму око израде новог Изборног закона БиХ, јасно је да су ови преговори доживели неуспех. То је потврдио и Драган Човић који је пре почетка преговора био један од најоптимистичнијих политичара да ће до договора доћи. Међутим, након неуспеха и непостизања договора и он је рекао да су шансе за договор све мање и да улазимо у јако сложену фазу односа у БиХ.

Једини који су још увек имали колико толико изјаве којима уливају наду да би до договора могло доћи су представници ЕУ и САД. Да ли се овде ради о томе да, са једне стране, они имају потпуно другачију политичку културу и однос према преговорима у односу на наше политичаре или је у питању њихово непознавање нашег менталитета и тврдоглавости. Или је, са друге стране, можда у питању чињеница да и они представљају само један бирократски шраф у великим машинеријама држава из којих долазе па на одређени начин морају пред својим шефовима да оправдају своје вишемесечно бављење проблемом изборне реформе у БиХ. Ма који да је од ових разлога у питању, јасно је да њихова шатл дипломатија овог пута није имала успеха.

Ко је највише добио а ко изгубио оваквим исходом преговора? Неколико је добитника и губитника. Највећи добитници су СДА и СНСД. Ово су партије које су најдуже у власти и које су у потпуности овладале тренутним Изборним законом и свим његовим рупама па њима највише и одговара да се још један изборни циклус заврши по старим правилима игре. Губитници су и опозиционе партије из Федерације БиХ које се представљају као грађанске и као алтернатива СДА, а које су одбиле да уопште учествују у преговорима око нових правила игре. Они су оваквим понашањем доказали потпуну незрелост и покушали су да на један јефтини политикантски начин дођу до додатне подршке у бошњачком бирачком телу, јер су хтели да буду „већи католик од Папе“, односно хтели су да се у овом бирачком телу представе да су већи СДА од саме СДА и да су управо они ти који „чувају“ државу БиХ од било каквих „насртаја“ било Срба или Хрвата. У овом тренутку ХДЗ се може посматрати као највећи губитник јер по свему судећи и у следећи изборни циклус улазимо по старим правилима игре где би Бошњаци бирали хрватског члана Председништва. Што ће рећи да су поново велике шансе да Комшић буде изабран за хрватског члана Председништва гласовима Бошњака а да Драган Човић поново не освоји ово место. Међутим, уколико ХДЗ одлучи да подигне улог и да бојкотује изборе по овим правилима, што они и најављују, улазе у велики ризик али из тог ризика могу да изађу и као велики победници. Очигледно је да само уз велике притиске могу да дођу до оних решења која би задовољила њихове националне интересе. Тако да ни ова опција није искључена.

Куда даље и шта ће бити решење изласка из кризе? По нашем мишљењу постоје три могућа расплета изборне кризе у БиХ. Прва је да све остане по старом изборном закону и да се избори одрже у октобру. Друга је да се у следећих месец дана дође до одређених компромиса и договора и да се избори у октобру одрже по новом Изборном закону. И трећа опција јесте да хрватске политичке партије бојкотоју изборе у октобру и да уђемо у још дубљу политичку кризу.

По свему ономе што до сада имамо на столу највероватнија јесте управо прва опција. Одржавање избора у октобру по старим правилима игре. Ова опција је најизгледнија из простог разлога што је времена за договор све мање а са друге стране ова опција највише и одговара тренутно владајућим политичким партијама СДА, СНСД и ХДЗ. Играјући по старим правилима игре ове партије у самом старту имају велику предност над осталим учесницима у изборном процесу и јасно је да ту предност неће сами себи ускратити. Једноставно, овим партијама је у интересу да се избори у октобру одрже по правилима игре која апсолутно њима одговарају и све ће учинити да се не усвоји нови Изборни закон који би могућности манипулација и злоупотреба током изборног процеса свео на минимум.

Опција број два где ће се ипак постићи одређени договор и усвојити нови Изборни закон може да буде актуелна једино у случају да ХДЗ заиста озбиљно запрети да неће учествовати на изборима у октобру. У том случају би извршили притисак на бошњачке политичке партије да у судијској надокнади седну за сто и прихвате одређена предлоге ХДЗ-а. Ова опција има и подршку међународне заједнице и не би је требало искључити из могућег сценарија расплета кризе. Међутим, не треба ни бити претерано оптимистичан јер у овом тренутку су бошњачке политичке партије осокољене исходом преговора, односно неусвајањем хрватског предлога и тешко је очекивати да ће у ових месец дана пристати на неке компромисе.

Трећа опција у којој би хрватске политичке партије бојкотовале изборе је најмање вероватна. Међутим, ни њу не би априори требали избацивати из анализе. Ова опција је у потпуности у рукама Драгана Чавића и ХДЗ-а. Уколико они процене да ће им неучествовање на изборима донети више користи од штете и ова опција је могућа. Са овом опцијом би се криза у БиХ додатно продубила и излазак из ње би био много тежи а последице би трпили сви грађани. Такође, проблем са овом опцијом представља и чињеница да нико не зна куда би нас овакав расплет ситуације одвео. Истина је да је оваква ситуација била на сцени у Мостару и да у том граду у неколико изборних циклуса није било избора и да је град функционисао о одређеном „техничком мандату“. Међутим, никада се од Дејтона на овамо није десило да нека национална компонента бојкотује Опште изборе. У овој опцији би ХДЗ био под великим притиском међународне заједнице да учествује у изборном процесу, док би такође управо они били означени за главног кривца за продубљивање кризе. У сваком случају велики ризик за ХДЗ и Драгана Човића би била ова опција. Међутим, очигледно је да су они на одређени начин и најоштећенија страна у досадашњим изборним циклусима са постојећим Изборним законом. Јасно је да Бошњаци бирају хрватског члана Председништва и да је ова реалност класична крађа и атак на националне интересе Хрвата у БиХ. Пристајање на играње утакмице по таквим правилима где сте у самом старту оштећена страна за сваког актера може да траје само до одређене границе. Да ли је та граница овог пута пређена остаје да се види у одлуци ХДЗ-а.

Велизар Антић