Предизборна обећања у Требињу

Предизборна обећања у Требињу

Предизборна обећања у Требињу

Локални избори у Републици Српској и Босни и Херцеговини завршени су тачно прије годину дана. Као и у досадашњим предизборним кампањама и у овој су и владајући и опозициони кандидати много обећавали грађанима. Да ли би опозициони кандидати испунили своја предизборна обећања не можемо да судимо, јер они нису добили мандат да воде локалне самоуправе. Са друге стране, можемо оцијенити оне који су добили повјерење грађана и који су формирали власт. Колико је и шта обећавано да ће бити урађено у Требињу, а шта је до сада заиста и реализовано, покушаћемо да одговоримо у овом тексту.

Из СНСД-а су у предизборној кампањи говорили како су испунили 95% предизборних обећања у претходном периоду у коме су руководили градом (2016-2020.). Међутим, према подацима „Истиномјера“ у периоду 2016-2020. година, локална власт је у Требињу у потпуности испунила 31%, дјелимично испунила 21% и није испунила чак 48% предизборних обећања.

Ћурић Мирко је нови стари градоначелник Требиња са освојених 54,81% гласова. У Скупштини општине Требиње има већину предвођену СНСД-овим одборницима, тако да без проблема може да спроводи политике које је обећавао.

Као обећања у предизборној кампањи градоначелник Ћурић је наводио: „Као најважнији пројекти за наредни период јесте изградња аеродрома, који финансира Влада Србије са око 55 милиона евра. Ту је и изградња новог клиничког центра, који финансира Влада РС. Непосредно уз овај здравствени центар већ се гради западна обилазница, која ће спојити путеве за Мостар и Дубровник. У том дијелу града основаћемо и прву слободну зону, која ће створити предуслове за долазак великих ивеститора, који су спремни да отворе нова радна мјеста у реалном сектору. Један од приоритета је и изградња велике обилазнице изнад града – Алексине Међе, преко Црквине, мостом преко Требишњице, кроз Горицу до Бањеваца и пута за Билећу, како би се сав теретни саобраћај измјестио из центра Требиња, који ће постати пјешачка зона. Почели су припремни радови на изградњи моста на великој обилазници, који финансира ХЕТ. Планирамо и изградњу бициклистичке стазе дуге 20 километара, те уградњу полуподземних контејнера на ширем подручју града. У наредном периоду отворићемо и неколико факултетских одјељења, међу којима ће прво бити одјељење Пољопривредног факултета – смјер медитеранска пољопривреда.“ Све су ово обећања СНСД-а и градоначелника Ћурића у предизборној кампањи.

Највеће предизборно обећање и овог пута у Требињу је било изградња, сада већ чувеног, Аеродрома Требиње. Наиме, Влада РС је још 2008. године основала предузеће „Аеродром Требиње“, које је Уредбом из 2014. године угасила. Након овога је још неколико пута покретана прича о изградњи аеродрома, намјештеним тендерима и кршење Закона о јавним набавкама везано за исто. Посљедње информације из јавног предузећа „Аеродроми РС“ јесу да ће се „радити на реализацији“ пројекта изградње Аеродрома Требиње. Према информацијама са терена од обећања о изградњи аеродрома за сада нема ништа. Тако да ово обећање за сада спада у категорију нереализованих.

Друго велико обећање је било да ће у Требињу бити саграђен нови клинички центар. Ово обећање је у самом старту било лажно, јер према Закону о здравственој заштити Републике Српске члан 60Б, став 2.: „Клинички центар може се основати само у сједишту универзитета који у свом саставу има студиј медицине, стоматологије, фармације и здравствене његе.“ Пошто Требиње нема Универзитет, јасно је да не може имати ни клинички центар. Оно што може да се изгради је нова болница. Међутим, ни по овом питању се до сада није ништа урадило, тако да и ово обећање за сада спада у категорију нереализованих.

Иако су обећани пројекти и аеродрома и новог Клиничког центра (болнице) јако добри, јер је болница у Требињу у јако лошем стању, нико озбиљан не вјерује у скорију реализацију ових пројеката.

Сљедеће обећање је било везано за путну инфраструктуру и обилазнице око града. Око западне обилазнице се ништа не дешава и за сада нема никаквих радова. Исти је случај и са источном обилазницом која, осим што су неки радови започети у предизборној кампањи, не мрда са мртве тачке. За сада од читаве ове приче око источне обилазнице (вриједност 28 милиона КМ) и изградње моста (вриједност 12,2 милиона КМ) нема ништа. Једина ствар око које се ради јесу радови око моста гдје стоји неколико машина, али радови јако споро одмичу и велико је питање да ли ће бити испоштовани рокови. Подсјетимо да су рокови за изградњу моста до краја 2022. а за комплетну обилазницу око града до краја 2023. године. Ако је судити по досадашњим радовима, сасвим је извјесно да ће ови рокови бити пробијени. Из тог разлога и ова обећања за сада спадају у категорију нереализованих.

Обећања око пјешачке зоне у центру града и ревитализација старог града, за шта је Србија дала 2 милиона евра, и његово поплочавање је до сада дјелимично урађено. Дио старог града јесте поплочан, али је велики дио остао непоплочан. Од обећања откопавања рова (хендека) око старог града како би ријека текла скроз око њега, као што је то случај био за вријеме Османског царства, за сада нема ништа. Такође, важно је и напоменути да локална власт није испоштовала захтјев Музеја Херцеговине да прије свих ових радова у старом граду буде урађено археолошко ископавање терена. Тако да ово обећање можемо оцијенити као дјелимично испуњено.

Нови базен није био у фокусу предизборне кампање из простог разлога што је ово обећање још из 2016. године, а ни оно није реализовано до краја. Базен јесте изграђен али још увијек није отворен. Зидање овог базена би могли поредити са зидањем Скадра на Бојани, јер су неимари на овом пројекту имали многобројне проблеме, од крова који је вјетар одувао, затим прокишњавање истог, до подземних вода и грешака неимара у самим димензијама базена. У међувремену, трошкови његове градње су порасли на 20 милиона марака.

Од обећања о прављењу бициклистичке стазе од 20 километара за сада нема ништа. Такође, од обећања око уређења Трга пјесника за сада нема ништа. Тако да ова обећања можемо да означимо као нереализована.

Од испуњених предизборних обећања у досадашњих годину дана новог мандата можемо издвојити отварање Канцеларије за предузетништво. Наиме, ова Канцеларија је отворена у августу ове године а основни циљ је да буде помоћ већ регистрованим предузетницима као и помоћ при регистрацији нових самосталних предузетника. Такође, један од циљева је и покретање предузетничке дјелатности унутар 24 часа од тренутка подношења захтјева за регистрацију дјелатности. Ова канцеларија се налази у згради Градске управе.

Уколико погледамо шта је локална власт предвођена градоначелником Ђурићем реализована у току прве године мандата, видјећемо да су ти резултати изузетно скромни. Могуће је да се локална власт припрема за реализацију обећаног али је времена све мање за испуњење свега што су обећали у предизборној кампањи. У сваком случају, ми ћемо наставити да пратимо рад како ове тако и осталих локалних самоуправа у Српској.

За сам крај текста, како народ живи у Требињу питали смо и Вучинић Ђорђа, одборника у Скупштини општине испред листе „За правду и ред Небојше Вукановића“.

- Власт се у предизборној кампањи хвалила да је у претходном периоду испунила 95% обећања. Портал "Истиномјер" је правио истраживање гдје су процијенили да је испуњеност обећања око 50%. Шта је од овог истина и да ли сте ви лично и колико задовољни са оним што је власт урадила у претходном мандату?

- Актуелна требињска власт предвођена кумовима Мирком Ћурићем и Луком Петровићем најефикаснија је на пољу обмане грађана. У претходном мандату нису урадили готово ништа осим што су потрошили око 120 милиона и додатно задужили грађане. Буџет града користе за ухљебљивање својих присталица, а од најављене “најезде инвеститора” и Требиња од 50.000 људи ни трага, ни гласа. Поставља се питање шта је са кошаркашким кампом Дејана Бодироге који је био један од симбола овог града и волио бих да градоначелник Ћурић објасни грађанима да ли нам и даље пријете терористички напади, чиме је правдао гашење ове манифестације.

- Када се туристички дође у Требиње, човјек је заиста одушевљен оним што град може да понуди тих неколико дана боравка у граду. Међутим, како све изгледа за некога ко живи у Требињу? Да ли су млади задовољни и остају ли у граду или има више оних који желе да оду из њега?

- Један од мојих главних мотива за улазак у политику јесте вапај студената који са носталгијом причају о Требињу, а свјесни су да и са факултетским дипломама немају шта да траже у родном граду уколико нису робови владајуће коалиције. Најбољи показатељ какво је стање у Требињу даје податак да по попису Требиње има 31.000 становника, док једва 20.000 људи преноћи у најјужнијем граду Херцеговине. Неколико хиљада Требињаца ради у Дубровнику, док је немогућа мисија пронаћи у сезони конобара или кувара за рад у требињском угоститељству. Дошли смо у ситуацију да нас више поштују они с којима смо се гледали преко нишана од оних који нам се представљају као велике патриоте.

- У јуну ове године се појавила информација да је у Требињу запослено 87 особа. Градоначелник Ћурић се овим податком јавно хвалио. О чему се овде радило, где су ови људи запослени? Шта је од тога било?

- Јавна је тајна да се у Требињу нико не може запослити у јавном сектору без “амина” Луке Петровића. О реалном сектору је сувишно и говорити јер вијест да се нека фабрика отворила у Требињу спада у научну фантастику. Срамно је да се градоначелник јавно на сједницама хвали како је запослио неколико демобилисаних бораца ВРС, док их је готово 300 на бироу који активно траже посао и уједно на ивици егзистенције.

Да ли су Ђурић и Петровић запослили икога ко своју вјерност није добро доказао кроз 50 или 100 “сигурних” гласова.

Рестарт Српска

Facebook Comments

Close