Свјетско првентсво у фудбалу је већ давна прошлост, али почиње Лига шампиона. Фудбал је заокупио пажњу јавности и скренуо пажњу са многих других ствари. На овим просторима, уз спорт емоције људи још једино тако јако може подгријати , нажалост, само политика. У Републици Српској, наравно, све се политизује- од насипања обичног сеоског пута до питања биолошког опстанка нације.
Главни кривци за све то су ,наравно, политичке странке које нигдје друго на свијету у државама гдје постоји вишепартијски систем, осим на брдовитом Балкану, нису успјеле да уведу партократију у све поре живота
Мишљења смо да би се странке у Републици Српској , а и на цијелом простору бивше СФРЈ , осим Словеније , најбоље могле упоредити са фудбалским ( спортским ) клубовима, без обзира на чињеницу да се оне стално труде да представе јавности своје контакте и сарадњу са партијама из иностранства, од Велике Британије до Кине.
Ако се неко пита зашто са клубовима, а не репрезантацијама, одговор је једноставан- репрезентације, барем на неко вријеме, уједињују нацију, док се код нас странке труде да што више поларизују и разједине становништво по свим питањима. Тако да увијек имамо подјељено становништво по готово свим питањима. Поларизација између страначки острашћених активиста у Републици Српској ( ситуација је и у остатку региона слична ) мање-више личи на Атину када играју Олимпијакос и Панатенаикос, Рим кад се састају Рома и Лацио, Шпанију кад играју Реал Мадрид и Барселона, а озбиљно би позавидјели и навијачи Галатасараја и Фенербахчеа.
Е сад, кад би се упоредио са неким такмичењем, читав изборни циклус је политичко надметање са неколико истовремених политичких утакмица. С обзиром на то да се ради о изборима, најприближније бисмо изборе требало да посматрамо као квалифакације за парламент -гдје је пандан освајању трофеја могућност састављања владе и учешће у власти. На основу овога, странке су готово идентичне клубовима, гдје у случају побједе и успјеха сви играчи добијају премије, боље уговоре, већу могућност зараде од маркетинга, менаџери добијају већи проценат од трансфера итд. Изборе за инокосне органе можемо посматрати као могућност да навијачи бирају тренера, макар привидно, или у случају Барселоне и Реал Мадрида да бирају предсједника свог спортског друштва, пошто код нас још ниједан изабрани представник није иступио из странке, изузев ако у међувремену није основао нову.
У РС и БИХ изборне јединице би имале улогу квалификационих група, свака странка у различитој изборној јединици имала би различиту листу ( екипу ), те се тако унутар самих странака јављају разне фракције и интересне групе, које су често ближе са интересним групама из других противничких странака. Када се упореди са фудбалским такмичењима, НСРС би могла да буде Лига Шампиона, а ПСБИХ Мундијал.
Када бисмо упоређивали политичке странке у РС са фудбалским клубовима, ситуација би била сљедећа:
ДЕМОКРАТСКИ НАРОДНИ САВЕЗ
Они заслужују да буду на првом мјесту јер су својим понашањем највише допринијели томе да нам преласци политичара из једне у другу странку личе на прелазни рок у фудбалу, с једном разликом- у фудбалу је временски ограничено, а у политици не.
ДНС би се тако могао упоредити са Тотенхемом, мада се труде да личе на Манчестер Сити. Тотенхем већ годинама ништа није освојио, али је власнику донио огромну количину новца. Прелазак политичара из других странака у ДНС је почео прво са утапањем разних мањих странака, ако се неко још сјећа Савеза народног препорода Мирка Бањца, или Нових снага српске Петра Кунића, да би потом почели са врбовањем и кокетирањем са значајнијим појединцима из других странака ( екипа ) . Принцип је исти, увијек прво крену гласине, а затим отворени прелазак.
Од прошлих избора, ДНС је у своје редове довео звучна имена, али и велики број мање звучних. Прво су у себе утопили Странку праведне политике која је била амбициозна, али неискусна, попут неке провинцијске екипе која има талента али финансијер брзо дигне руке чим изостане реултат или морал падне чим се сретну са јаким, искусним екипама . Додуше, имали су у својим редовима и искусне играче , пардон, политичаре-попут Горана Змијанца, који подсјећа на играче који су имали таленат, али нису остварили каријеру која им се предвиђала. И име им није ишло на руку , праведна политика , у суштини ,могућа је колико и невина проститутка. Затим, дошао је млади и амбициозни Нешић којем мала екипа Напредне Српске више није омогућавала напредак. Па, неколико СДС-ових ветерана , који ,истина, иза себе нису имали неки већи појединачни политички успјех изузев што су имали, за наше прилике, баснословне уговоре, овај , плате. Потом, дошао је и Ектор Купер политике у РС- Огњен Тадић, који је прво основао свој клуб, овај, странку, да би се утопио у ДНС. Ектор Купер је, иначе, фудбалски тренер који је изгубио скоро сва финала до којих је дошао са екипама које је тренирао. Ни наш Оги се не може похвалити неким већим побједама, с тим да је Купер до финала стизао са екипама које су у своје вријеме биле тек нешто мало изнад просјека, док је Оги на почетку имао подршку Винија Џонса српске политике-Војислава Шешеља а потом комплетне инфраструктуре СДС-а.
ДНС је својим понашањем на теренеу, овај, политичкој сцени највише подсјећао на кошаркаше НБА екипа који забију 40 поена по утакмици, али у случају неизвјесне завршнице мудро се повуку и почну бјежати од лопте. Тако и ДНС у свим „гори ватра ситуацијама“ врућ кромпир у цјелости препусти Мили и СНСД-у.
Пред изборе подсјећају на играче који нису задовoљни постојећим уговором, па на разне начине и путем разних медија пуштају разне гласине како су спремни да напусте екипу, све да би добили нови и у правилу издашнији уговор.
Послије њега је стигао, у политици неискусни, Радовић. Додуше, било је и одлазака оних који су били незадовољни, спортским рјечником речено, малом минутажом и својим статусом у екипи. Вјероватно и неки финасијски елемнти нису више били могући.
Тако да ДНС ове изборе дочекује прилично амбициозно. Стари Марко и Чубро држе екипу на окупу, те се углавном ослањају на провјерене и њима одане играче, овај, кандидате , попут Споменке Стевановић из квалификационе групе 7, овај, изборне јединице 7. Њихов проблем би се могао састојати у томе што се у неким групама више сукобљавају са партнерском екипом СНСД-ом него са конкуренцијом.
САВЕЗ НЕЗАВИСНИХ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА
СНСД по својим карактеристикама највише подсјећа на Јувентус.
СНСД је фаворит избора, без обзира на све, јер још увијек имају играча који може једним потезом ријешити меч. Наравно, ријеч је о Мили Додику. Додуше, сам Миле више преферира кошарку него фудбал. Најбоље дјелује у тандему са Бакиром Изетбеговићем, њих двојица су у том сегменту као Коби Брајант и Шек О’Нил из најбољих дана ЛА Лејкерса. Један другог непрестано хране употребљивим лоптама, без обзира што остатак екипе често зна пуно тога убрљати.
Постоји у СНСД-у још занимљивих персона, попут Рајка Васића, који сад више дјелује са клупе за резерве. Ипак, Рајкану је политика опсесија, и зато не треба да га потцијењујемо-он највише подсјећа на Гатуза, који је сам признао да кад види лопту код противничке екипе побудали и добије напад адреналина.
Ту су и фини, углађени Радојичић, стари, искусни Радмановић, Никола Шпирић, који се након многих клубова, овај, екипа са почетка каријере и многих предуговора, до чије реализације није дошло, скрасио у СНСД-у. Покушава Миле да освјежи екипу са појединцима из подмлатка, или новајлијама из других клубова, овај , странака, али се још увијек држи старих и искусних. У циљу освјежавања и награђивања за услуге, на компензациону листу и сигуран пут на Мундијал ,овај, ПС БИХ убацио је и Ненада Стевандића, који је највеће појачање које је прешло директно од највећег конкурента, попут некад преласка Фига из Барсе у Реал. Додуше, по форми то би била нешто као позајмица. Можда прецизније, попут Мбапеа у ПСЖ, јер формално Ненад има свој клуб,-УС. Осим титуле папак, Стевандића још нису гађали свињском главом као што се то десило Фигу на Ноу Кампу. Додуше, како је кренуо са изјавама прије ће добити коњску него свињску главу као сувенир.
Наравно, не треба заборавити ни Жељку Цвијановић, мада, у случају њеног избора за предсједника Жељка ће вјероватно бити нешто као Сампаоли, који је селектор Аргентине али не сме да уведе играча ако не пита Месија.
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА
Социјалистичка партија је као фудбалски клуб Виљареал у Шпанији, стално у врху, али ипак ријетко ко обраћа пажњу на њих. Никад ништа не освајају, али ипак својим члановима, нарочито оним истакнутијим, обезбјеђују добре позиције и финансијске надокнаде. У Виљареалу то су добри и уносни трансфери, у СП то су министарска, директорска и разна друга мјеста. Мана СП је што им је првобитна навијачка база, која је у њима видјела истинске насљеднике КПЈ, биолошким законима постала све мања, те се морају прилагођавати конкуренцији. Данас рећи да се за СП гласа због љевичарских идеја је исто као што неко каже да Рому данас подржавају само љевичари.
СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА
СДС је на добром путу да постане Шалке 04 из Њемачке, без озбиљног успјеха годинама. Садашња постава високих функционера СДС-а, када би се упоредила са неком фудбалском екипом, највише би имала сличности са репрезентацијом Србије у периоду од 2007. до 2012. године. Добра одбрана, средина осредња, напад катастрофа. Из садашње гарнитуре ове странке, ветрани СДС-а Мићо Мићић, Цицко Бјелица, Обрен Петровић и Раде Савић би били као одбрана Србије у том периоду-добро држе свој дио терена, али немају неки већи капацитет да ураде нешто напријед. Милан Миличевић би покушавао повезати линије али пошто је највише изложен нападима противника морао би се држати више дефанзивно, нешто као Дејан Станковић у том периоду, те му креативност не долази до изражаја. Драгану Мектићу би неко требао да објасни да је он рођен за центархалфа, а не центарфора или, кошаркашким рјечником речено, за тешког центра, а не плејмекера. Једноставно, он је тип играча код којег се лопта не смије задржати дуже од секунд-два, све више од тога је шанса за противника.
Једина предност СДС-а у свему овом је њихово тврдо језгро гласача, које би се могло упоредити са навијачима Ливерпула, што ниједна друга странка у РС нема.
ПАРТИЈА ДЕМОКРАТСКОГ ПРОГРЕСА
ПДП највише личи на неки елитистички клуб попут Челзија својевремено. Предност им је што им се почасни шеф Младен Иванић увијек добро разумио у тактику, те не доноси одлуке у афекту. То им с времена на вријеме донесе понеки значајнији трофеј. У посљедње вријеме покушавају да исфорсирају неке млађе играче, овај, политичаре. У посљедње вријеме покушавају играти чвршће али им то некако не пристаје. У појединим квалификационим групама, односно изборним јединицама, стоје много боље него у другим где постоје само у траговима. Такође , иако су декларативно жестоко против екипе окупљене око СНСД-а , неријетко шаљу сигнале да би им се придружили, нарочито на уштрб екипе ДНС-а.
НАРОДНИ ДЕМОКРАТСКИ ПОКРЕТ
НДП највише личи на афричке селекције које дођу до мундијала и на њему покушавају играти за „рају“, али занемаре тактику, па на крају нити играју за „рају“ нити маре за тактику. Понеки члан им бљесне и обезбиједи уговор у некој већој екипи, неријетко је то противничка. Њихов капитен, овај, предсједник, Чавић, труди се да покрије све позиције у тиму, али најчешће ,не својом кривицом, мора да буде голман. Имају и Здравка Крсмановића који нити игра за „рају“ нити зна тактику, али опет није завршио у неко нижеразредном Вратнику.
За ове изборе ће покушати да са широком екипом састављеном од различитих типова играча, овај, политичара, који су мање више били незадовољни у прошлим екипама, овај, странкама, направе неки резултат.
Што се осталих екипа, овај, странака тиче, у задње вријеме се истиче Уједињена Српска, која је на позајмици у СНСД послала своју прву звијезду. УС највише подсјећа на новоформирани клуб нафилован парама, који без обзира на успјех брзо иде у банкрот, нарочито у случајевима кад газдама то престане бити главна занимација и разбибрига. По томе највише личе на копшаркашке клубове који се оснују и трају свега двије-три сезоне, од фудбалских примјер су Анжи из Русије и Малага из Шпаније.
За већину малих странака проблем је што мисле да играју за „рају“, па занемаре тактику и брзо испаре. Изузетак од овог правила би могли бити Шешељеви радикали који ће упасти на мундијал или групну фазу ЛШ, овај, НСРС преко других, чиме доказују да су тактику савладали.
Што се већине гласача и чланова политичких екипа, овај, странака тиче, они се могу надати да ће се у скорије вријеме појавити неки политичар који ће на нашој политичкој сцени бити оно што је Ерик Кантона у фудбалу. Без длаке на језику и са јајима до пода.
Што се политичара тиче, нарочито оних који сједе у удобним фотељама на високим позицијама , возе се у удобним високолуксузним аутомобилима , које ми обични грађани плаћамо све са трошковима одржавања пута, кад крену кукати о притиску којем су изложени, добро би било да се сјете ријечи Хозеa Луиса Чилаверта, легендарног голмана Парагваја. На питање о томе да ли осјећа притисак пред меч осмине финала СП 1998. године изјавио је: ,, Притисак осјећају људи који не знају како да сутра прехране породицу. Ми смо за наш притисак сувише добро плаћени.“
Рестарт Српска