Поклон бон: Приједлози за Владу

Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука, прије неколико дана је изјавио да је Влади Републике Српске предложен план помоћи туризму. Њихов приједлог је да држава емитује пет милиона КМ ваучера и да се по 100 КМ додијели свим пунољетним грађанима, који би та средства могли да троше у туристичким капацитетима Републике Српске.

Једини услов би, како Рачић тврди, био да власник бона проведе минимално четири ноћења у одређеном хотелу или одмаралишту. 

Рекли бисмо да се овдје ради о веома доброј и продуктивној идеји, али да је тој идеји потребна и дорада. С обзиром на то да Влада РС још увијек није донијела никакву одлуку, потребно је да, ако ништа друго, размотри сљедеће: 

1. Сви знамо да грађани Српске, руку на срце, нису претјерано богати, а да се смјештаји у пристојним или полупристојним хотелима и одмаралиштима најчешће крећу од 50 до 150 КМ, зависно од врсте смјештаја. Ова чињеница се мора узети у обзир приликом условљавања грађана са минимално четири ноћења. Примјера ради, узмимо да смјештај у одређеном хотелу кошта 70 КМ за ноћ. За четири ноћења само на смјештај грађани ће морати да дају СВОЈИХ 180 КМ. Када на то додамо превоз и храну која у хотелима, истини за вољу, није јефтина, једна особа не би могла да прође без 500 КМ. Ово је у некој минималној и најјефтинијој варијанти. Колико грађана који су трпјели штету од короне може себи да приушти одмор од 500 КМ за једну особу, или 1000 КМ за двије пунољетне особе, па ако на то додамо и дјецу, цијена се значајно диже… 
2. У складу са до сада написаним, ако се грађани већ условљавају, не би требало да се условљавају са четири, него максимално са два ноћења, у супротном се ризукује да бонови остану неискориштени, а самим тим и замишљена идеја пропадне. 
3. Идеја да се помогне (не само туризму, него и услужним дјелатностима) може бити и она аустријска, а то је да се бон од 100 КМ може искористити у свим домаћим ресторанима, кафићима, али и фризерским салонима, а не само као помоћ при плаћању смјештаја. Тиме би се помогло онима који су сносили добар дио одговорности усљед кризе проузроковане вирусом корона, па би се дијелом амортизовала штета учињена услужном сектору. 
4. И на крају, треба размислити и о бону од 100 КМ којим би се омогућила куповина искључиво домаћих производа. Тај бон би се могао искористити за све што је у суштини домаће радиности, почевши од прехрамбених производа до услужних дјелатности. Нажалост, прехрамбени производи ће бити приоритет у предстојећем периоду, стога би ово посљедње рјешење могло највише да помогне ширем становништву, али и самој домаћој привреди. 

На крају, оно што никако не треба урадити јесте оно што је урадила Србија, дајући својим грађанима на поклон 100 евра, али безусловно. Влада Србије је правдајући своју одлуку навела да тиме жели да стимулише потрошњу, али оно што ће де факто да уради јесте да ће стимулисати потрошњу страних производа, а домаћи произвођачи ће од тога имати најмање користи. Примјера ради, ако неко жели да искористи 100 евра и купи телевизор, комад намјештаја или мобилни телефон, новац ће отићи право у руке Јужној Кореји, Шведској или Кини. 

Зато, уколико се Влада одлучи на потез штампања бонова, о наведеним стварима мора да води рачуна. Идеја јесте добра, али њена реализација би могла да буде потпуно контрапродуктивна. 

Аутор: Стефан Благић