Као што сте вјероватно примијетили, јуче су се десила хапшења појединих припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, због сумње да су помогали и(ли) сарађивали са једним од криминалних кланова из Црне Горе. Да је ситуација потпуно нормална и да је ово изoлован случај, могло би се рећи да институције Српске заиста раде свој посао приводећи оне из својих редова.
Међутим, ситуација је много озбиљнија и не улазећи у то да ли су хапшења посљедица неког од обрачуна у владајућој коалицији, са сигурношћу се може тврдити неколико чињеница.
Прво, изгледа да се афере које праве припадници МУП-а дешавају по правилу и константно. Можемо се присјетити чувене пљачке банке коју су извели припадници Специјалне полиције МУП-а, затим хапшења припадника МУП-а заједно са Граничном полицијом БиХ, катастрофално понашање и криминална конференција поводом убиства Давида Драгичевића, све до посљедњег случаја хапшења осумњичених за сарадњу са шкаљарским кланом.
У међувремену, увјерили смо се и како су полицијски службеници (првенствено у Бањалуци) годинама нелегално писали прекршајне налоге припадницима наше организације, члановима групе Правдa за Давида, новинарима и многим другим који су их упозоравали на незаконито понашање.
Руководећи кадар у МУП-у није марио за тим и само је срљао из грешке у грешку. Они на нижим позицијама су се окуражили и примјењивали силу потпуно незаконито, ударајући недужне људе (често без икаквог разлога) и наносећи им тјелесне повреде. Нити једно једино законско упориште нису имали. И тако годинама...
Интересантно је да смо до сада ријетко читали о криминалном понашању појединих припадника МУП-а који су запослени у мањим локалним зајаедницама. То није због тога што се тамо нису дешавале неправилности (локално становништво сваке општине је упознато са тим), него због неспремности грађана да им се успротиве и дигну глас против кабадахијског понашања. Толеранција на насиље дала је полицајцима осјећај омнипотентности, када су почели, што због незнања, што због бахатости, да потпуно нормално прекорачују овлаштења и раде незаконито.
Грађани треба да знају да постоје јасне границе овлаштења полиције, да полицајци не смију да хапсе кога кад пожеле и да и они имају законске баријере које, када се прекрше, морају да одговарају у складу са законом.
Шта је потребно урадити?
Као прво, системски недостаци се морају тако и отклањати - системски. Сви знамо да риба смрди од главе, а већина набројаних неправилности поклапа се са доласком тренутне главе на чело МУП-а. Стога, јасно је да се садашњи министар мора смијенити како би се ствари могле откочити и како би се могло почети са законитим ђеловањем.
Идућа ствар јесте веома једноставна - стављање мини камера на полицијске службенике, по систему какав је у појединим западним земљама. Тако би се свако илегално понашање полицијских службеника могло снимити и на суду врло лако доказати. Камере би вратиле полицијске службенике познанију права, а корупција (поготово саобраћајна) би се добрим дијелом елиминисала.
На сваком чешком полицијском аутомобилу стоји знак "Помагати и заштитити".
(На сваком чешком полицијском аутомобилу стоји знак "Помагати и заштитити".)
Трећa ствар која је такође изузетно битна, јесте сама едукација полицијских службеника, у којој би се јасно назначило да је примарни задатак полиције да помаже и штити. Употреба силе је на посљедњем мјесту.
Стефан Благић, Рестарт Српска
