Министар просвјете и културе у Влади Републике Српске Дане Малешевић, недавно је најавио затварање 15 школа због нерентабилности и неоправданости постојања. На први поглед можда је ово и логично, јер, тамо гдје нема ђака – не би требало да буде ни школа.
Недуго потом, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да ће се, уколико не буде довољно регистрованих грађана, крајем љета или почетком јесени морати да иде на укидање амбуланти породичне медицине Дома здравља Бањалука – нерентабилност.
И то ми се учинило логично, јер, када немате кога лијечити, нема ни разлога да постојите као амбуланта.
Међутим, многима је већ јасно да се иза свега овога крије један много дубљи и перфиднији, по нас смртоноснији проблем.
ОДУМИРЕМО.
Дошли смо у ситуацију да немамо ђака првака у великом броју подручних заједница. Замислите, нема нити једног јединог дјетета тог узраста. Или, можда је и било, али се прије поласка у школу већ одселило са својим родитељима. Сада то дијете похађа нечију другу школу.
Што се тиче амбуланти, када се и у Граду Бањалуци исте затварају, јасно вам је да је народ или одумро или такође отишао у иностранство.
ОДУМИРЕМО. Одумиремо и то је незаустављив процес. Замислите колико ће се још школа, амбуланти и других установа затворити у наредних 10 година. Па онда 20, па 30… Ко ће остати? Ико? Ико?
Недавно ми је један другар хвалио политику СНСД-а и Милорада Додика истичући како он тобоже диже устанак против непријатеља исто онако како су се раније дизали устанци за вријеме Османске владавине.
Знате шта сам му рекао?
Разлог због којег се устанак тада могао дизати је чињеница да је постојала биолошка супстанца која га је могла покренути. Постојали су људи, народ, који су упркос свим тортурама одржали националну свијест и који су се борили за своју слободу. Данас-сутра, када сви оду из Српске, ко ће на крају устајати?
Ко ће ићи у српске школе, српске болнице, српске институције? Знамо врло добро ко ће ићи у аустријске, њемачке и италијанске. Наши људи…
Стефан Благић