Одговор Срђану Пухалу

Господине Пухало, из ваших ријечи дало би се наслутити да, пошто су сви претходни (политичари) већ поодавно изневјерили сва очекивања, тако ће и сви будући нараштаји. Имате право на такав став и то у потпуности разумијемо (то је вјероватно и став више од деведесет одсто грађана Српске). Ипак, ако тако будемо размишљали, крај ће нам наступити јако брзо, јер, сложићете се, горе од овога готово да не може.

Рестарт је покушао и успио да окупи поштене, младе и часне људе, људе са визијом и некористољубив кадар и сматрамо да је мање битно да ли је њихов просјек година 25, 35 или 105. Важна је намјера, а њу нико до сада (осим нас) није показао!

Ипак, поставили сте неколико легитимних питања на која је неопходно да дамо одговор.

Јасно је да је Дејтон ударио темеље уређења државе, али исто тако је тачно да то није мртво слово на папиру и да се може мијењати у „оба смјера“. Република Српска је уставно-правна категорија загарантована Дејтоном и једини начин да се Дејтон мијења на уштрб РС је да српски представници дају сагласност на то. Вјерујемо ипак, да ће се то тешко десити.

Што се тиче новца, ситуација је кристално јасна. Сама транспарентност за коју се залажемо, а која би обезбиједила да се на крају сваког мјесеца, у свакој јавној институцији (јавним предузећима, јавним установама и јавној администрацији на свим нивоима) са два клика мишем провјери гдје је отишао/потрошен новац грађана претходног мјесеца, добрим дијелом би обезбиједила елиминацију системске корупције. Системски закон који би се у том случају донио омогућио би аутоматску детекцију кривца, односно одговорних лица уколико се биланси на крају мјесеца не би поклапали. Како системска корупција годишње у БиХ „поједе“ преко милијарду марака (што значи да на РС отпада 300 милиона), то би био новац који би се релативно лако уштедио. Проста елиминација корупције у процесу јавних набавки, а претходних година и приликом додјеле кредита ИРБ-а и многих других ствари, разорно је дјеловала по финансијску ситуацију земље.

Вишак административног сектора би се, посредством систематизације радних мјеста и увођења електронске управе односно компјутеризације административних процеса, растеретио за четвртину, што би представљало уштеду од 200-250 милиона КМ на свим нивоима у периоду од годину дана. У исто вријеме, успоставила би се универзална социјална заштита, па би људи који данас примају „делукс“ социјалну помоћ (не раде ништа а примају преко 2000 марака бруто) били збринути и стављени на регуларне системе социјалне помоћи. То би омогућило и повећање износа за социјална давања, а истовремено би растеретило буџет.

Такође, компјутеризација процеса би додатно елиминисала системску корупцију јер би се смањила улога људског фактора.

Идуће године на отплату кредита долазе рате које, када се зброје, достижу вртоглавих 950 милиона марака. Стратегија реструктурисања дуга, гдје би се рата кредита смањила за пола, омогућила би смањење намета привреди, што је основни услов за стварање нове вриједности. Смањење намета (фискалних и парафискалних, као и доприноса за раднике) уз појачану инспекцију би смањило удио црног тржишта у цјелокупној економији, па би се буџетски губици могли ублажити, ако не и неутралисати. Да не причам о томе колико би такав један процес могао утицати на ново запошљавање и раст плата.

Закон о поријеклу имовине не би имао рок примјењивања, а као што знате, сам Бог зна колико би се ту тек новца убрало. Мада, мислим да ни Бог није сигуран у то…

Што се тиче непотизма и партијског запошљавања, то је бар јасно. Главни механизам махинације у процесу запошљавања, односно конкурсној процедури је интервју. Смањење броја бодова који носи интервју (на начин да интервју одлучује између кандидата који нпр. имају просјек 8.9 и 9.1) онемогућило би да неко са просјеком 6 на легалан начин „претекне“ онога ко је имао просјек 9.5 на факултету.

Идеја је још много, али о том-потом.

Наглашавамо да ми не измишљамо топлу воду, него само анализирамо и угледамо се на рјешења из других европских система која скоро беспријекорно функционишу у тим системима.

Надамо се да смо вам бар неке основе појаснили и овим завршавамо нашу преписку.

Стефан Благић, Рестарт Српска