Нови Изборни закон – нова велика превара велике „тројке“

У недељу су дефинитивно пропали преговори око усвајања новог Изборног закона БиХ. Преговори који су почели још средином 2020. са договором између Човића и Изетбеговића око одржавања локалних избора у Мостару, а интензивно се одвијају у претходних 8-9 месеци, дефинитивно су пропали. Још једна велика „игра“ велике тројке да замазује очи и уши народу око „великих“ националних тема и интереса је још један доказ да политичке „елите“ у овој земљи раде само у свом личном интересу и у интересу својих политичких партија, а никако и у интересу народа. Два су разлога због којих се намеће управо овакав закључак.

Први је тај да неусвајање новог Изборног закона БиХ одговара управо политичким партијама које суверено владају овом земљом скоро целе три деценије. Ово је у случају СДА и ХДЗ скоро у потпуности тачно, док је СНСД са прекидима на власти пуне две деценије. Ове партије су у потпуности овладале изборним процесом са једне стране, а са друге су добрим делом заробиле институције државе које би требале да штите изборни систем од злоупотреба. Овладавање изборним процесом се огледа пре свега у могућности утицаја на саме бирачке одборе, односно на људе који броје гласове као и на саму куповину гласова. Тако имамо ситуацију да на оним изборним местима где нема контролора долази до огромне злоупотребе од стране бирачких одбора и до прекрајања изборне воље народа. Једноставно речено, долази до тога да се изборна воља народа прекраја вољом бирачких одбора и да се на овај начин врши класична крађа и превара. За ову појаву постоји изрека у народу да „није важно како народ гласа, већ ко броји гласове“. Наравно, и у постојећем Изборном закону ово је кривично дело и као такво би требало и да се третира. Јер која је разлика уколико вам неко украде из новчаника новац и када вам украде глас на изборима? И једно и друго је крађа и само би на тај начин требало да буде третирано од стране државе и институција. Исти је случај и са самом куповином гласова, где владајуће партије злоупотребљавају велико соромаштво народа и управо од опљачканих пара од тог истог народа купују гласове за 50-100 марака.

Друга наша тврдња је да су политичке партије на власти заробиле институције. Овај закључак се намеће сам по себи јер уколико нико од надлежних институција, пре свега Тужилаштва и полиције не предузима ништа по овим питањима, а сви видимо да се у овој области дешавају манипулације и злоупотребе, јасно је да су и ове институције дубоко упетљане у ову прљаву игру и да су и људи из ових институција у функцији политичких партија које спроводе недозвољене радње а не на страни народа чији се гласови краду и купују на изборима. Одговорност људи који раде у институцијама система и који примају плату да се боре против оваквих ствари мора да се покрене јер су управо они добрим делом одговорни што не санкционишу овакве појаве и дозвољавају крађу и куповину гласова на изборима. Ово је први и основни разлог зашто политичким партијама на власти не одговара нови изборни закон којим би се спречиле крађе на изборима и манипулација која је сада могућа. Јер би са новим законом који би онемогућио манипулацију и злоупотребе садашња власт исекла грану на којој седи и сасвим сигурно не би били власт уколико би се играло по другим правилима игре.

Други разлог зашто политичким партијама на власти не одговара нови Изборни закон јесте тај да се управо ове партије представљају као најважнији заштитник националних интереса свог народа. Из тог разлога постављају јако високе захтеве у преговорима за које су убеђени да их друга страна неће прихватити и онда од једног техничког питања које би могло да се врло лако реши за два дана озбиљних преговора, праве прворазредно национално питање и постављају услове које је немогуће испунити. Читавим овим понашањем, у суштини, само доказују своју неспособност да решавају проблеме и доказују да су управо они ти који креирају кризу. Управо је криза онај моменат у коме могу да мобилишу своје бирачко тело и разлог због кога опстају на власти. Јер када би се бавили реалним проблемима народа сви би видели колико су у суштини наше политичке елите неспособне да решавају проблеме и да омогуће бољи живот грађана. Такође, доказује се колико су заинтересовани само за интересе својих политичких партија и свој лични интерес како би што дуже опстајали на власти и црпели државне ресурсе у свом и у интересу своје политичке партије. Из тог разлога није ни дошло до договора и усвајања новог Изборног закона БиХ јер са решењем овог проблема партије на власти би изгубиле једну јако битну тему око које могу да троше време и да и даље играју своју игру залуђивања народа док они јако лепо живе и владају тим истим народом.

Јако битан актер у читавој причи велике преваре народа у вези са новим Изборним законом, која траје већ две године, јесте и међународна заједница. Улога међународне заједнице у читавом овом процесу није ни мало безначајна, чак шта више, она је један од јако битних елемената читаве слагалице и захваљујући и њима читава прича је и могла да траје оволико дуго и да пажњу јавности усмери у овом смеру и одвуче је са животних тема и проблема. Наиме, све дипломате, односно бирократе, које су долазиле у претходном периоду у БиХ и учествовале у преговорима око усвајања новог Изборног закона су све време ових преговора константно уверавале јавност да има напретка и да договор само што није постигнут. Испоставило се да је ово једна велика лаж и обмана у којој су и саме те дипломате учествовале. Из ове перспективе можемо извући само два закључка. Или се ради просто о томе да су наши политичари „провалили“ на који начин међународне бирократе функционишу и да им у току преговора причају оно што ови желе да чују а да никада не дође до конкретног договора, па су на неки начин међународне дипломате просто преварене од стране домаћих политичара. Или се са друге стране ради о чињеници да су међународне дипломате које су учествовале у преговорима просто чиновници и бирократе који нису ни имали реалну снагу да натерају домаће политичаре да дођу до договора и који су у читавој ситуацији гледали свој лични интерес и да су управо они обмањивали своје надређене а и јавност у БиХ да има напретка у преговорима а да тог напретка просто није било. Уколико се ради о овом другом случају онда су и они део једне велике обмане народа у БиХ и сносе велики део одговорности за своје учешће у великој превари.

Куда даље и како ће се завршити читава ова сапуница. У овом тренутку постоје само две опције, односно начина на који се читава прича око новог Изборног закона може завршити. Прва, за коју сматрамо да је извеснија, јесте да ће се избори одржати у октобру по старим правилима игре. Ова опција највише одговара владајућим политичким „елитама“ и као што смо већ навели по старим правилима игре они играју на домаћем терену и у самом старту су у великој предности у односу на друге учеснике у изборном процесу. Уз финансије које поседују као и потпуну контролу институција, врло је велика вероватноћа да ће и након избора поново ове структуре остати на власти. Друга опција, која је мање извесна, али је никако не треба искључити из вида јесте да ХДЗ и Драган Човић одлуче да бојкотују изборе. Ова опција носи велики ризик како за сам ХДЗ, јер би управо ни били означени као највећи кривци за велику кризу која би настала у држави, али је велики ризик и за саму државу и њену стабилност. Просто, уколико дође до овог сценарија, нико не може рећи како би се могла читава прича завршити. Улог се подиже на много већи износ, односно игра се на све или ништа. ХДЗ би могао много да изгуби, нарочито уколико не би добио подршку од међународних актера за овај потез, али би са друге стране могао много и да добије. Уколико би имали подршку међународних актера, могли би да добију чак и нови ентитет. Ова опција је у рукама Драгана Човића и велико је питање да ли ће смети да уђе у овај велики ризик.

На самом крају се просто намеће закључак да су ови преговори око новог Изборног закона у БиХ били једна велика превара народа. У тој превари су учествовали сви политички актери, а највећа одговорност је на владајућим политичким партијама као и на међународним представницима који су учествовали у преговорима. Сви су они играли једну игру и од те игре направили велику представу за народ који на крају није добио ништа од читавог перформанса који траје дуже од две године. На изборе у октобру излазимо па старим правилима игре која највише одговарају партијама на власти и које су у самом старту у великој предности у односу на партије из опозиције. Највећи губитник је народ чији ће гласови у великом проценту поново у октобру бити покрадени а политичке партије на власти имају велики разлог за славље што су нас још једном увеле у игру коју су играли по својим правилима и коју су наравно поново добили.

Велизар Антић