Нови Изборни закон БиХ - Имовински картони политичара

Нови Изборни закон БиХ - Имовински картони политичара

Нови Изборни закон БиХ – Имовински картони политичара

Изборни закон БиХ у члану 15.9. прописује да Централна изборна комисија БиХ “...омогућава да формулари који садрже изјаве о укупном имовинском стању буду доступни јавности. Централна изборна комисија БиХ није одговорна за тачност података који се односе на податке садржане у формалуру.”

Шта ово практично значи? Значи да је ова област јако лоше дефинисана и да би је требало поправити. Значи да политичари сами пријављују своју имовину и да их нико не контролише да ли је оно што је пријављено заиста и право стање њихове имовине. Практично, сам Закон је тако формулисан до верујемо политичарима на реч да је њихово имовинско стање онакво како су и пријавили. Ово је јако лоше решење и потребно га је под хитно мењати.


Сви смо сведоци да је имовина која се појавила на оставинској расправи политичара који је у Српској скоро преминуо, далеко већа од оне коју је тај исти политичар пријављивао у имовинским картонима. Наравно да се није ништа десило по овом питању, осим што је јавност имала неколико дана тему за кафану. Ни власти, ни опозицији у РС није било у интересу да о овој теми разговара јер је политичар био и на једној и на другој страни политичког спектра.


Последњих дана и месеци се много прича о изменама Изборног закона БиХ и потребно је у расправу убацити и овај део о имовинским картонима политичара. Шта би требао да садржи нови Закон у овој области?


Потребно је да се уведе одредба да политичари који лажно пријаве своју имовину кривично одговарају за тај преступ. У том случају, њима не би падало на памет да лажно пријаве имовину, јер би се могли наћи у затвору за ово кривично дело.


Друга, још важнија ствар, је да сва имовина за коју се утврди да припада политичарима, њиховим супружницима или деци, а није пријављена у имовинском картону, може да се конфискује. У том случају политичари сасвим сигурно не би „заборавили“ да пријаве стан, пословни простор или земљиште. Таквих „заборављених“ некретнина сасвим сигурно не би било, јер би у том случају политичари могли и да остану без истих уколико се утврди да их нису пријавили. Сасвим је извесно да нико од њих не би ишао у такав ризик да остане без јако вредне некретнине уколико је није пријавио у имовински картон.


Трећа одредба би морала да садржи неко тело које би контролисало имовинске картоне политичара. Наравно, морала би да се пропише и одговорност чланова овог тела за све евентуалне пропусте које би направили у свом раду. У том случају би добили једно независно тело које би контролисало да ли је пријављена имовина у складу са оним што заиста и поседују политичари.


Уколико би у нови Изборни закон убацили само ове три одредбе, област би се регулисала на један много бољи начин од оног како је данас регулисана. И сасвим сигурно се не би могла десити ситуација као са почетка текста, да се на оставинској расправи појави вишеструко већа имовина од оне која је пријављена у имовинском картону политичара.


Шта је потребно да би се ове одредбе нашле у новом Изборном закону?


Потребна је само једна ствар – а зове се добра воља оних који усвајају нови Закон и воља да њихова имовина буде јавно објављена. Да ли ће до усвајања ових одредби доћи? Потпуно смо сигурни да до усвајања ових одредби неће доћи све док политичке елите које треба да усвоје ове одредбе имају имовину коју су стекли на, благо је речено, сумњив начин и за коју немају доказ како су је стекли.

Велизар Антић, Рестарт Српска

Facebook Comments

Related Articles

Close