Министар унутрашњих послова Драган Лукач гостовао је синоћ у емисији „Укрштеница“ на покојној српској телевизији. На покојној телевизији припремљена питања неспособне тзв. новинарке дјеловала су на моменте и изузетно комично, као нпр.
„Министре, да подсјетимо колико сте имали рањавања?“
http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=77682
Али то није тема овог текста. Тема овог текста је Лукачев наступ у синоћњој емисији, односно анализа реченог. Па да кренемо испочетка.
Чудно, јер смо до сада могли да видимо да је низ, како Лукач каже, „чињеница“ пало у воду већ након неколико дана од чувене конференције за медије. Рецимо, нико не може да тврди да је покојни Давид лице које је камера забиљежила како проваљује у кућу на Лаушу. НИКО. Ипак, Дарко Илић је на фамозној конференцији за медије утврдио управу ту „чињеницу“.
Чудно је и то да су одређени доказни материјали, попут УСБ меморије неким чудом нестали, испарили.
Чудна је и временска одредница смрти једног и другог патолога, али је Лукачева „чињеница“ о времену смрти 18.3. такође оборена другом аутопсијом.
И да не набрајамо остало, већ је свима добро познато.
Можемо само да констатујемо да изјава дата у 9-ом минуту не одговара истини.
Ово јесте тачно, али „много већи ниво“ Црквене је и даље толико безначајан, да се не може говорити о утапању (свјесне особе) или нечему сличном, јер то је и даље канализација. Очигледно су изјаве Лукача у служби оправдавања тзв. криминалистичке верзије о задесној смрти, али такав сценарио је у домену научне фантастике. Разлика између Лукача и Стевандића је само у томе што Лукач није помињао никаквог коња, на његову срећу.
Констатујемо да је изречено искључиво у служби манипулације јавним мнењем.
Овдје се само може констатовати тежак аматеризам и неозбиљност МУП-а Републике Српске, и то при претпоставци да није било рђавих намјера с њихове стране. Ако се претпостави да је било, онда можемо говорити о организованом подухвату са циљем заташкавања убиства.
Ово је само једна у низу неистина, јер је мајка Сузана неколико пута на групи Правда за Давида истицала да је снимке добила од Дарка Илића раније, и то у једној од полицијских станица, што значи да су прво снимци представљени њој, а не обратно.
Констатујемо тешку неистину.
На самим фотографијама са аутопсије је очигледно да је зубни низ помјерен, што нужно доводи до тога да је у питању лом кости горње вилице, а лом представља тешку тјелесну повреду. Важно је истаћи да је ово и више него очигледно на самој фотографији, а да не не спомињемо обдукциони преглед. Право питање гласи: Зашто Лукач то игнорише?
Лукач поново бахато одговара да би „преузео ствари у своје руке“, уколико институције не би реаговале. Наравно да се не смије дозволити да институције не реагују, али овдје имамо преседан правног система, гдје један министар унутрашњих послова позива на „узимање правде у своје руке“, односно немире. Примјера ради, евидентно је да тужилаштво, не само Републике Српске, него и БиХ, не ради свој посао, па се поставља питање да ли народ Српске треба да преузме ствари у своје руке? По Лукачу – треба! Напомињемо да је безброј пута управо његов страначки шеф јавно тврдио да правосудне институције не раде свој посао.
Констатујемо невиђен преседан и срамоту човјека који се налази на челу МУП-а. Овакав став може да води у безвлашће, немире и разор институција система.
Вјерујемо да ће Лукач имати прилику да докаже своје тврдње, али на суду. Ово је једна тешка и срамотна изјава, изјава изгубљеног очајника и биће занимљиво видјети како ће се Лукач извући из овога. Све вријеме је министар говорио како се мора баратати само са чињеницама, али и он сам говори спекулативно, перфидно и у служби манипулације.
Констатујемо политичке спекулације најнижег могућег нивоа.
Интересантно је и то да је Лукач кроз читаву емисију провлачио „политичку позадину“ протеста, односно политичку злоупотребу случаја брутално убијеног Давида Драгичевића. Наводио је и како се поједини политичари из опозиције појављују на скуповима групе Правда за Давида. Међутим, чудно је како Лукачу није пало на памет да помене и свог страначког шефа, који се такође појављивао на протестима, али и на другим мјестима која су била значајна у овом процесу. Чудно је и то што му је страначки шеф присуствовао чак и сахрани покојног Давида, а није нпр. сахранама других лица која су губила животе у истом том периоду. Можда зато што та друга лица нису била „медијски интересантна“. Можда. Сами закључите.
И на крају, само би додали и то да, када се неко већ прозива за дезертерство, мора се водити рачуна да дезертере и ратне профитере нема у својим редовима. А поготово не оне који су му надређени.
Рестарт Српска