„А лоши ђаци одједном светом владали“

Политичке трговине у Републици Српској све више узимају маха, па се поставља логично питање каква је корист од свих будућих избора, ако на снази остане тренутно важећи Изборни закон. Прелетачи (у народу познати и као папци) избијају на све стране.

Најновији примјер бескрупулозне политичке трговине дешава се у Бањалуци, гдје је донедавни „главни опозиционар“ и предсједник Градског одбора ПДП-а у Бањалуци Зоран Талић постигао договор са дојучерашњим „љутим политичким противником“ СНСД-овцем Игором Радојичићем, па ће ускоро постати предсједник Скупштине Града Бања Лука. То ће значити и прекомпозицију скупштинске већине, па се очекуји и друге административне и кадровске промјене.

Колико је Зоран Талић изневјерио очекивања оних који су га бирали и о каквом се опортунисти ради, показују сљедећe чињенице:

• На предизборним скуповима ПДП-а 2016. Талић је често понављао како је САМО ЈЕДНОМ гласао као и СНСД – када се расправљало о проширењу земљишта КПЗ „Туњице“, алудирајући да је то мјесто гдје ће завршити они са којима је сада склопио политичко – љубавни договор. Да ли то значи да сада и за себе мисли да ће завршити у „Туњицама“?

• Када је прошле године (још прије избора) Игор Радојичић упутио писмо ПДП-у у којем је понудио сарадњу у Бањалуци, Талић је био најизричитији противник тога, рекавши: „Јасно да СНСД у Бањој Луци и на овај начин покушава да тврди пазар са својим коалиционим партнерима, као што је јасно и да ПДП у Бањој Луци нема никаквих додирних тачака са СНСД-ом.“ ПДП можда и нема, али неко ко је испред ПДП-а добио одборнички мандат у бањалучком парламенту очигледно има.

• Посебно је занимљива изјава коју је „први градоначелников човјек“ Срђан Амиџић дао Срни у којој Талића назива „лошим ђаком“.

Да ли ово значи да је СНСД почео да сарађује са „лошим ђацима“? Или ће можда значити Талићеву постдипломску каријеру на неком од државних факултета?

Било како било, све ово показује колико је подла и корупмпирана партократија завладала нашим друштвом, колико се гледају искључиво сопствени интереси и колико је народ ојађен и оштећен тзв. политичарима који, уствари, нису политичари него властољубиве и среброљубиве партократе.

Данас се поставља питање можемо ли уопште икоме ишта вјеровати?

P.S. Што се деси у Бечу, остаје у Бечу.

Стефан Благић