Šta dalje sa peticijom protiv "Inck zakona"?

Предсједник СНСД-а Милорад Додик иницирао је и био први потписник петиције против тзв. Инцковог закона, a том приликом његов сарадник Радован Ковачевић позвао је становништво Републике Српске да чином свог потписа дају масовну подршку наведеној петицији. 

Међутим, већ првог дана свима је било јасно да је петиција пуцањ у празно, јер се спроводи на потпуно незаконит начин. Може се рећи да је веома чудно да највиши званичници Републике Српске (у веома озбиљном тренутку по РС) готово у потпуности игноришу Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске, јер су га они сами и донијели. У наредних неколико реченица, подсјетићемо вас на наведене незаконитости.

Као прво, свака грађанска иницијатива у форми петиције мора бити пријављена надлежним органима принуде минимално три дана прије почетка сакупљања потписа. С обзиром на то да је Инцко наметнуо измјене и допуне Кривичног закона БиХ у петак, а потписи су почели да се прикупљају у суботу, јасно је да је на самом почетку направљена кардинална грешка на коју је МУП остао нијем и ћорав.

Даље, да би неко уопште могао да покрене петицију, неопходно је да поднесе захтјев надлежном органу (Законом је дефинисано да је то или Народна скупштина или нека од скупштина јединица локалне самоуправе, у зависности шта се петицијом жели постићи), како би добио број протокола на основу чега може да отпочне са даљњим процедурама. С обзиром на то да органи управе не раде викендом, остаје нејасно како су сакупљачи потписа уопште могли да добију број протокола, наравно, под условом да су га уопште и добили.

Сљедећa ствар која је дефинисана Законом о референдуму и грађанској иницијативи РС јесте вријеме трајања прикупљања потписа, које је ограничено на тачно седам дана. С обзиром на то да кампања и прикупљање потписа траје и дан данас, ово је још један прекршај сакупљача потписа на који се нико од надлежних органа не обазире.

Међутим, ово је тек почетак, а најозбиљније ствари тек долазе. Наиме, тзв. Инцков закон је донесен на нивоу БиХ, а петиција се реализује на нивоу РС, стога није примјењива на виши ниво, односно тамо гдје је Инцко наметнуо закон. Да ствар буде још апсурднија, никакав закон о грађанској иницијативи ни не постоји на нивоу БиХ, па је петицију законски немогуће спровести на нивоу цијеле земље. Бх. законодавство уопште не познаје институт грађанске иницијативе!

Сљедећи апсурд до којег логички долазимо јесте просто питање: Када се и прикупе потписи, коме ову петицију прослиједити??? Народна скупштина Српске је већ одлучивала о овом питању и одбацила наметнути закон, а прослијеђивати петицију некој од јединица локалне самоуправе нема никаквог смисла, јер се не ради о надлежности градова и општина.

Сљедећа битна ствар је онлајн прикупљање потписа које вриједи колико и лањски снијег.

Наиме, наше законодавство такође не препознаје овај начин прикупљања потписа, па је он неважећи у старту и бесмислено је трошити енергију на давање ове врсте подршке, јер дали – не дали, исто је.

Сљедећа неправилност јесте чињеница да се за прикупљање потписа мора добити сагласност и јединице локалне самоуправе за закуп јавне провршине на којој се прикупљају потпси. То значи да сасвим сигурно Град Бањалука није могао у законски предвиђеном року да изда дозволе за закуп јавне површине (с обзиром на то да је био викенд). Међутим, очигледно је да и сам град „пушта“ да ове незаконитости пролазе, јер нисмо могли да видимо да су комунални органи написали једну једину казну за противзаконито дјеловање организатора прикупљања потписа.

И посљедња ствар чија је законитост упитна јесте прикупљање личних података од грађана, али то је ствар Агенције за заштиту личних података БиХ.

Све у свему, намеће се само један закључак из свега – петиција је правно нелегална, али је могуће да, путем спина које владајућа пропаганда путем својих медија производи, она буде политички корисна за владајуће странке, првенствено СНСД.

Stefan Blagić