Izbori u Prijedoru, posljedice i pitanje kako dalje

Na nedavno održanim izborima za gradonačelnika Prijedora ubjedljivo je pobijedio kandidat SNSD-a sa oko 13.500 glasova ili 53%, dok je opozicioni kandidat osvojio oko 10.500 glasova ili oko 41%. Ako znamo da su ovo ponovljeni izbori za načelnika i da je prije samo godinu dana kandidat SNSD-a osvojio oko 15.000 glasova, dok su s druge strane dva opoziciona kandidata zajedno osvojila oko 18.500 glasova, onda je pobjeda kandidata SNSD-a još veća. Dobio je oko 1.500 glasova manje nego prije godinu dana, što je sasvim očekivano, jer se radi o ponovljenim izborima na kojima uvijek izađe manje birača za oko 10-20% nego kada su u pitanju redovni izbori. Dakle, kandidat SNSD-a dobio je sve glasove stranačke mašinerije i koalicionih partnera.

S druge strane, opozicioni kandidat dobio je oko 8.000 glasova manje, što je skoro polovina od ukupnog broja glasova dva opoziciona kandidata prije godinu dana.

Šta nam još govore ovi rezultati? Kažu nam da SNSD ima daleko najjaču partijsku infrastrukturu. Deficit od 1.500 glasova u odnosu na izbore od prije godinu dana je gubitak od oko 10% i isključivo je posljedica činjenice da se radi o ponovljenim izborima. Oni su, dakle, zadržali i animirali svo svoje biračko tijelo u ovom gradu. Ovakav stav potkrepljuje i činjenica da je bivši gradonačelnik morao da podnese ostavku zbog velikog skandala. Dakle, ta afera nije nimalo potresla one birače koji glasaju za SNSD. S druge strane, skoro duplo veći broj glasova opozicionog kandidata u odnosu na izbore od prije samo godinu dana govori nam da nešto nije u redu u opozicionom biračkom tijelu.

Šta se zapravo dogodilo? Dešavalo se da oni birači koji prvenstveno glasaju za SDS i PDP i koji su opoziciono orijentisani nisu glasali za kandidata DNS-a jer ovu stranku ne doživljavaju kao opozicionu stranku. DNS je već dugi niz godina vladajuća politička partija u Prijedoru, a zajedno sa SNSD-om učestvovali su u formiranju vlasti više od trinaest godina i kao takvi nisu bili prepoznati kao dio opozicije od strane opozicionih birača.

Takođe, lokalni odnosi između stranaka su takvi da se spekuliše da je odbor PDP-a otvoreno podržao vlast i kandidata SNSD-a. Da u ovim spekulacijama ima istine svjedoči i činjenica da je upravo ovih dana raspušten odbor PDP-a i da je ova stranka u procesu formiranja potpuno novog odbora u Prijedoru.

Kada se sve sabere i oduzme, jasno je da su opozicione stranke dale potpuno pogrešnu procjenu da bi kandidat DNS-a mogao ujediniti sve opozicione birače. Bila je to katastrofalna greška jer nije bilo takvog raspoloženja ljudi na terenu. Da li bi bila mnogo bolja opcija da, na primjer, SDS da svog kandidata kojeg bi podržao DNS, a da bi u tom slučaju podrška DNS-a bila bezrezervna i da li bi ova stranka uopće pristala na takvu situaciju, u ovom trenutku oni su samo nagađanje i hipotetičko razmišljanje na koje nikada neće biti odgovoreno.

Šta opozicija u Republici Srpskoj može naučiti iz svega ovoga? Može saznati, prije svega, da je greška napravljena na samom početku kada je DNS prešao u redove opozicije i kada su ga opozicioni političari primili i prihvatili raširenih ruku. Stoga im je sve oprošteno i njihovo učešće u vlasti više od 13 godina shvaćano je olako. Dovoljno je bilo da se jednog dana probude i kažu da napuštaju vlast, čije su resurse u velikoj mjeri koristili za jačanje svoje stranke i infrastrukture, a da ih opozicioni političari prihvate u svoje redove kao da su bili boreći se s njima prethodnih trinaest godina.koliko su dugo bili dio vlasti. Međutim, narod nije prihvatio ovu tranziciju preko noći. Odnos naroda najbolje se osjetio na mitingu opozicije u Banjaluci, kada je Nenada Nešića izviždao veliki dio građana. Ali ova poruka nije bila dovoljno jaka da je opozicija shvati. Slučaj je bio potreban u Prijedoru, gdje je opozicija imala veliku šansu da zada novi udarac vlasti i da nakon izbora u ovom gradu u svojim rukama ima tri najveća grada u RS, što bi u svakom slučaju veoma veliki uticaj pred izbore sledeće godine. Tako je izgubljena velika prilika jer je napravljena pogrešna procjena.

Ono što opozicija mora da uradi u narednom periodu jeste da pronađe novi način odnosa i funkcionisanja sa DNS-om. Treba da urade ono što nisu uradili u oktobru prošle godine kada je ova stranka prešla u redove opozicije. Opozicija je gledala na DNS koristeći samo jednu matematičku formulu, a to je sabiranje. Gledali su samo snagu DNS-a, koliko ima poslanika i koliko je glasova ova stranka osvojila na lokalnim izborima prošle godine. Međutim, u matematici postoji još jedna operacija koja se zove oduzimanje. Opozicija je potpuno ignorisala ovu operaciju. I stoji da opozicioni birači nisu preko noći prihvatili prelazak DNS-a u redove opozicije i da se ne slažu sa ovim potezom opozicionih političara.

U ovom trenutku potrebno je definisati novi odnos u opoziciji između stare opozicije kojoj pripadaju SDS i PDP i nove opozicije kojoj pripadaju DNS i SPS. Najbolje rješenje bi bilo da "stara" opozicija ima svoj put i svoju priču, koja je išla u istom smjeru kao i do sada. Da ove dvije stranke zajedno sa još nekoliko manjih opozicionih partija i pokreta čine opozicioni blok, što ne mora značiti da idu u jednu kolonu i sa jednom listom. Neka idu sa dve-tri liste u ovom bloku, ali da se ne mešaju sa "novom" opozicijom koja treba da pravi svoju priču i listu, što takođe ne znači da na izbore moraju da idu sa jednom listom , a u tom bloku mogu da se opredele za dve liste, jednu DNS i drugu SPS listu. Ovo bi bio najpošteniji mogući pristup biračima koji opozicija u Srpskoj u ovom trenutku može imati. I u ovom slučaju odnosi u opoziciji bi bili jasni i ne bi bilo prevara ili eventualnih optužbi ko kome donosi ili oduzima glasove. Svi bi se borili za glasove na izborima i bilo bi jasno ko koliko ima poverenja u narod. Nakon izbora, ako bi "stara" i "nova" opozicija imala dovoljno poslanika za formiranje vlasti u Narodnoj skupštini RS, trebalo bi da je formiraju i problem bi bio riješen.

Jedini problem koji bi mogao nastati bio bi vezan za druge funkcije. Odnosno, taj problem bi bio da li bi "nova" opozicija (DNS i SPS) podržala kandidate "stare" opozicije za druge funkcije, tj. da li bi bili spremni da podrže kandidate opozicije i time žrtvuju dio svoje snage za interese cijele opozicije. Jasno je da bi podrška kandidatima SDS-a i PDP-a nanijela štetu DNS-u i SPS-u jer bi dio svojih birača povukli ka ovim strankama. Ali, s druge strane, ako bi izbacili svoje kandidate za druge funkcije, to bi se pozitivno odrazilo na rezultate ovih stranaka, ali bi oslabilo povjerenje u opoziciju i smanjilo šanse opozicionih kandidata na izborima. Međutim, koji bi bio interes i DNS-a i SPS-a da podrže kandidate SDS-a i PDP-a? Interes bi bio da njihovi kandidati ne bi imali šanse za pobjedu na izborima, što je svima jasno. Donijeli bi samo štetu opoziciji i veliku korist vlasti, pa bi to uvelike uticalo na to da DNS i SPS niko ne doživljava kao opoziciju, već kao stranke koje se ne bore svim silama protiv vlasti, već čak i naprotiv, oni samo igraju za vlast i predstavljaju lažnu opoziciju. To bi dodatno odvratilo od njih sve one potencijalno njihove birače koji su zaista protivnici, a sa druge strane, oni birači koji podržavaju vlast, sigurno neće glasati za DNS ili SPS. Dakle, i DNS i SPS su u takvoj situaciji da moraju da podrže opozicione kandidate.

Kada bi u našem izbornom sistemu postojao dvokružni sistem, onda bi bilo sasvim logično i očekivano da i DNS i SPS imaju svoje kandidate za druge funkcije. Ovi kandidati bi, opet, sasvim logično, povukli liste koje bi ostvarile bolji izborni rezultat. Međutim, u postojećim pravilima igre i postojanju samo jednog kruga, jasno je da oni kandidati koji imaju nekoliko posto podrške, a nemaju šanse da budu izabrani, dodatno gube glasove ako izađu na izbore. Jasno je da bi i DNS i SPS morali dobro da razmisle da li bi izašli sa svojim kandidatima za druge funkcije i kolika bi to bila mač sa dve oštrice za njih.

Velizar Antić