Култ вође

Култ вође

Култ вође

Пре неколико дана Председник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић је био у посети БиХ и РС. Поред разговора са званичницима, у Бањалуци је посетио и Факултет политичких наука, где је одржао предавање студентима посвећено одсуству етике из политике и потреби да се ова напуштена веза поново успостави. На предавању је изговорена и једна јако значајна реченица а тиче се односа нашег народа према вођи: „То је зато што смо се водили виђењем појединца. Та наша заслијепљеност вођом је проблем. Вође требају да буду лидери, то није спорно. Најгори однос који се може десити је „циљ оправдава средство“.“

Реченица да нам не треба „култ вође“ већ прави лидери је нешто најбоље што су студенти ФПН у Бањалуци могли да чују. Ова реченица је толико значајна за наш народ који је стално трагао за „вођом“ који ће да нас поведе у бољу будућност. Зашто је то тако? Да ли је наш народ способан за демократију? Ако су за њу способни Немци и Французи, зашто Срби не би били способни за демократију? Да ли ми уопште хоћемо демократију, или као народ желимо да нас појединац води?

Зашто је битна ова изјава изречена управо од Здравка Кривокапића? Разлог је тај да он долази из земље у којој је на власти у последњих 30 година био један човек. И управо из ове чињенице његова изјава добија на снази. У овој земљи је у великој мери постојао школски пример култа вође.

Све оно што је Мило Ђукановић радио током своје владавине, а што је нарочито добило на значају у последњих петнаестак година те владавине, јесте управо стварање култа вође. Култа, да је управо он та особа, која чува и брани Црну Гору од свих могућих непријатеља. Те непријатеље је пре свега видео у Србима као народу и из државе Србије, па је стварана права хистерија од великосрпског хегемонизма и национализма у Црној Гори у овом периоду.

Велики број Црногораца је и поверовао у ову причу. За велики број њих отрежњење је дошло првих дана након пада режима Мила Ђукановића. Отрежњење у том смислу да је велики број његових присталица већ у првим данима након пада режима увидео да Црна Гора и даље стоји на истом месту као и за време Мила. Да се ништа није променило у спољној политици ове земље. Да су све међународне обавезе наставили да спроводе. Дакле, јасно је да Мило Ђукановић није био основ за постојање независне Црне Горе.

Шта се дешава у нашем случају код култа вође? И ми смо као народ склони да тражимо вођу и да у њему видимо решење за све наше проблеме. Постоје неке теорије да ова осећања народа произлазе из пастирског живота нашег народа. Други тврде да је дугогодишњи живот под Османском, а затим и Аустроугарском владавином крив за ова осећања, јер је народ у том периоду тражио неког ко би повео народ из ропства. Трећи основ за јака осећања према вођи виде у ауторитарној владавини комунистичког режима и репресији и индоктринацији коју је овај режим спроводио према својим грађанима. Вероватно су све ове чињенице и периоди развоја нашег народа оставили трага на колективној свести народа и вероватно су сви ови периоди у одређеној мери утицали да се у народу развију оваква осећања према вођи. Али је чињеница да добар део нашег народа има оваква осећања.

Са друге стране, комунистички режим је пао пре тридесетак година. Од тог периода почињемо полако да улазимо у демократски облик владавине, који је у својој суштини у супротности са култом вође и слепом оданошћу једној особи. Такође, живимо у времену интернета и кабловске телевизије где је апсолутно свима доступан огроман број информација. Ова чињеница би опет требалo много више да утиче на слабљење моћи појединца и вође. Међутим, са друге стране, управо ова пренатрпаност и бомбардовање великом количином информација може да буде и фактор који иде на руку вођама да медијским манипулацијама и пропагандом остваре своје интересе и држе народ у заблуди.

Шта је код нас у Републици Српској случај и зашто је код нас добар део народа изградио овај култ вође у лику Милорада Додика? Неспорна је чињеница да постоје људи који апсолутно верују да је Милорад Додик заштитник интереса Републике Српске и српског народа и да ће са рушењем њега са власти на неки начин и Република Српска нестати или се утопити у унитарну Босну и Херцеговину. Милорад Додик за ове људе представља последњу линију одбране. Ко су ти људи који верују о ову тезу?

У ову групу људи не спадају они који гласају за СНСД и Милорада Додика из чистог личног интереса. Они су са вођом направили такву везу да једни другима требају и једни друге одржавају на положајима. Дакле, постоји велики број гласача који гласају за СНСД јер имају лични интерес, било да су добили посао преко ове странке, или да очекују да добију посао преко исте. Било да су ту људи који добијају тендере и побеђују на намештеним конкурсима у свим областима. Једноставно, ови људи јако добро знају да са падом режима Милорада Додика неће нестати РС, али гласају за њега јер имају личну корист. Дакле, на њих се не односи да гласају за Додика јер имају изграђен култ личности.

Ова група људи је са рационалне тачке гледишта у праву. Дакле, они гласају јер је њихов лични интерес такав да га најбоље могу задовољити ако Милорад Додик буде био на власти. Ова група има велики проблем са моралне тачке гледишта, јер управо из чињенице да су свесни свих недостатака режима и које ће све негативне последице оставити по РС, они гласају за Додика јер је њихов лични интерес на првом месту. Са друге стране су они који гласају због култа личности. Они гласају много чистији са моралне тачке гледишта јер су потпуно убеђени да гласају за праву страну у РС и за страну која ће донети добро РС-у, чак и по цену сопственог интереса. Јер уколико рационално погледају ствари, велика је вероватноћа да ће сопствену децу гледати преко скајпа у некој далекој земљи, али њима није на првом месту рационална одлука већ потпуна убеђеност да раде праву ствар. У ову групу спада и велики број људи који себе доживљава као истинске патриоте и људе спремне да интересе РС ставе испред и личних интереса. На њих у великој мери утиче управо медијски сервис који својом уређивачком политиком подгрева осећања ових људи да су на исправној страни. Управо из чињенице да су потпуно убеђени у исправност свог става јако је тешко са овим људима успоставити рационалну комуникацију и комуникацију засновану на аргументима. Код њих снага аргумената не игра улогу јер су вођени пре свега емоцијама. Право је питање како доћи до ових људи да промене страну јер су управо ни кључ за обарање режима Милорада Додика?

Опозиција сасвим сигурно не може да дође до оних бирача који имају лични интерес да гласају за СНСД и којима на одређени начин бенефиције и повлашћен положај обезбеђује управо власт са СНСД-ом. Из тог разлога им као део гласача који гласа за Милорада Додика а које морају да привуку на своју страну да би срушили његову власт, остају управо они гласачи који су развили култ личности. До њих је много теже доћи и много је теже променити њихову политичку опцију, али је аргументовано убеђивање ових људи да гласају за опозицију једини пут да се сруши режим Милорада Додика.

Facebook Comments

Related Articles

Close