Ковчег српске дипломатије

Иако је предсједник Републике Српске на конференцији за медије 18.1.2017. године јасно и недвосмислено рекао да су сакције САД-а уведене њему лично, а не Републици Српској, Додик је Српску подредио себи и својој сујети, очигледно желећи да нанесе штету свом народу.

„Нисам спреман да подредим интерес РС било ком свом личном комодитету”, рекао је Додик и грађанима Српске поручио да ова одлука за њих ништа не значи и да ништа неће промијенити у њиховим животима.

Иако је био у праву у овом другом дијелу реченице, у првом очигледно није. Додик је јуче у Доњој Градини свјесно поступио као неки нижеразредни коњушар, а не предсједник било које земље или ентитета. Да појаснимо. Зашто сујета једног човјека мора да наноси штету читавом једном народу? Зашто Додиков лош однос са амбасадором најмоћније земље на свијету мора да се одрази на читаву Републику Српску? Зашто нас заступа човјек којем недостају елементарни манири и докле ћемо као народ испаштати због тога?

Овдје се не ради о томе ко је у праву, а ко није. Овдје се не ради о личном односу неких људи. Овдје се ради о односу предсједника Српске и амбасадора најмоћније земље свијета, свидјело се то нама или не. А када се предсједник Српске на такав увредљив начин односи према представнику из Вашингтона, не вјерујем да ће, нити Трамп, нити било ко други на то гледати са аплаузом. Иако санкције САД-а нису усмјерене према Српској, Додик се својски труди да то промијени и засад му иде од руке.

О Додиковим манирима свједочи и продаја Јасеновачке грађе 2001. године, али то је нека друга тема.

Да ствар буде гора, арогантни човјек из села поред Бањалуке, у претходној седмици се због личне сујете и сујете Аријеа Ливнеа, сукобио чак и са званичним Израелом, земљом коју је до јуче називао пријатељем РС. То Израел заиста и јесте, али својом неодговорном политиком Додик раскида све нити пријатељства и полако затвара Српску у ковчег.

„Уколико се испостави да је писмо Министарства иностраних послова Израела о статусу Представништва Српске у Израелу веродостојно, Република Српска не жели више да сарађује са тим министарством“, рекао је Додик. Сложићете се да Израел није нека неозбиљна држава да би њено министарство спољних послова преко ноћи мијењало своје дописе. Писмо јесте аутентично, а неодговорни предсједник ће прекинути везе са изузетно моћном земљом, која нам је до сада константно излазила у сусрет. А све због неког сумњивог старца, који за коју годину неће ни бити са нама. Зашто Додик то ради и има ли у њему имало разума?

Јасно је да смо овим инфантилним потезима повукли смртоносни обарач својим дипломатским активностима. Ако се и дође до ситуације да се икада у будућности распише референдум о отцјепљењу, чак и земље које би нас подржале у томе (попут Израела), полако окрећу леђа. Зашто народ Српске допушта ударање посљедњих клинова у изолациони ковчег Републике Српске? Имамо ли право нереаговати на безумне потезе врха власти? Да ли ћемо се икада од овога опоравити?

Остаје да се види… Нека нам је Бог на помоћи, пошто руководство Српске свакако није.

Стефан Благић