Косово и Српска: Поређење са друге стране

Неријетко се у јавности прави паралела између Косова и Метохије са једне и Републике Српске са друге стране. То поређење се најчешће односи на могућност сецесије једних и (за сада) немогућност сецесије ових других. Заговорници отцјепљења Републике Српске често се позивају на примјер Косова, не схватајући да се тиме само наноси додатна штета матици Србији. Али, у овом тексту нећемо говорити о томе, него о једној веома интересантној појави, појави која се у српској јавности потпуно игнорише.

О чему се ради?

Јасно је да је пројекат „независног Косова“ пројекат стар читав вијек, али који се кроз тај један вијек сваким даном реализовао у скоро пуном капацитету. Косовски Албанци су свој улог ставили на наталитет, што им се на крају и исплатило. Са друге стране, за све то вријеме Срби нису давали адекватан одговор, него баш супротно, помагали су им својим исељавањем. Иако се у 19. вијеку појављују различити подаци о односу броја становника на КиМ-у, највише због небриге Турске за пописом у овом дијелу земље, у свим пописима јасна је једна тенденција: раст броја косовских Албанаца и смањење броја Срба.

Тако је студија аустријског пуковника Петера Кукуља из 1871. показала да на простору Косова и Метохије живи 64 одсто Срба и 32 одсто Албанаца. Након само 60 година, попис који је обавила Краљевина Југославија говори о другачијој структури становништва: муслимана/албанаца је било 68, а Срба 27 одсто. У сваком сљедећем попису, до оног из 1981. структура становништва је мање-више непромијењена. 1981. број Срба на Косову је пао на свега 13 одсто. Остатак приче вам је познат…

Каква је ситуација у Републици Српској?

Дакле, структура становника на Косову и Метохији није се мијењала искључиво наталитетом, него добрим дијелом и исељавањем Срба са овог подручја. Како можемо да примијетимо, процес исељавања Срба из Републике Српске много подсјећа на „косовски сценарио“. Проценат Срба у БиХ 1948. износио је 44.3%, док је на попису спроведеном 1991. износио 31.4%, а према посљедњим пописним подацима из 2013. та бројка је још мања. Када узмете у обзир масован одлив становника у задњих 4-5 година, проблем је и више него видљив, а „косовски сценарио“  изгледа да постаје све ближи. И док је према попису из 1991. број Срба у БиХ износио око 1.4 милиона, данас се сматра да у РС сваку ноћ заноћи тек 800 000 људи.

Са друге стране, број Бошњака је с нешто више од 30 одсто колико је износио 1948, данас достигао вртоглавих 50 одсто, а масовно насељавање БиХ арапима и другим блискоисточним народима пријети да све остале народе етнички минимализује.

Зато, народе, размисли добро о овоме написаном, размисли о свом „државнику“ и како те води тај „државник“. Размисли и како те воде други домаћи политичари и шта си остварио у овој земљи од краја посљедњег рата. Размисли колико дјеце имаш и зашто немаш бар дупло више, иако би можда хтио. Зашто говориш да ће бити боље, када ти је задњих 20 година све горе и горе? Остаје ти или да трпиш и нестанеш или да се побуниш. Трећег нема.

Стефан Благић