Живимо у јако брзом времену, у времену велике несигурности и неизвесности на свим пољима. У поређењу са начином живота од пре само тридесетак година, можемо слободно рећи да смо у „турбо“ брзини у односу на тадашњи начин живота. Такође, данашње време је много несигурније у многим сегментима од претходног. Поред свих ових изазова са којима се суочавају људи у читавом свету и који не одликује само наше друштво, ми имамо и одређене специфичности које су карактеристика само нашег друштва, као и друштава која су настала разбијањем Југославије.
О чему се у ствари ради? Ради се о томе да су политика и политичке партије ушле у све поре друштва. Па тако оне у великој мери директно утичу на наше животе. Сви смо сведоци да не можете да добијете посао у државним службама или јавним предузећима уколико нисте члан неке од владајућих политичких партија. Као што рече један политичар „таман да сте Ајнштајн“. Тендери и пројекти су у великој мери намештени па многи људи и не конкуришу на њима јер су свесни да немају никакве шансе да на истим прођу уколико нису „подржани“ од владајућих политичких партија.
У таквој атмосфери се ствара апатија и разочараност код младих људи, али не само код младих. Такво осећање прожима и старије становнике јер су свесни да њихова деца немају исте услове као и они који представљају повлашћени слој друштва.
Такође, оваквим утицајем које имају политичке партије нису незадовољни и оштећени само они који не припадају владајућим партијама. У великој мери су оштећени и они који су узели чланске карте не из убеђења да то треба да ураде, већ из разлога чисте личне користи и наде да ће им та чланска карта донети предност на конкурсу за посао. Али до запослења преко странке је дуг и трновит пут трпљења глупих, бахатих и необразованијих од себе. Тако да ни многи квалитетни и образовани који су узели чланску карту нису задовољни оваквим стањем у друштву.
На овакав катастрофалан рад власти у Републици Српској опозиција има одговор да све потезе власти критикује и обрађује их у негативном контексту. На овај начин се многе негативне појаве преувеличавају и ствара се осећање да живимо у вредносно болесном друштву коме нема лека. А да би једно друштво уопште имало шансу да опстане потребно је да има и наду да ће као такво да опстане.
Власт од свих оних који критикују њихове потезе, аутоматски прави издајнике Републике Српске и тиме не само да многим људима директно црта мете на чело, него нас води у дубоку подељеност где брат са братом не прича. Са друге стране опозиција од свих чланова владајућих партија прави криминалце и са те стране ствара атмосферу реваншизма који треба да наступи према свим припадницима власти када се иста промени.
Позитиван пример који се десио пре неколико дана а тиче се младог математичара са Универзитета у Бањалуци Небојше Ђурића који је оборио теорију познатог руског математичара отвара нова питања у друштву Републике Српске. Отвара се питање да многе ствари не зависе само од власти и да добар део одговорности за сопствене животе сносе и сами грађани. Власт је направила много катастрофалних потеза у високом образовању и у доброј мери и уништила овај вид образовања својим потезима.
Међутим, чак и у једном тако лоше уређеном систему постоје људи који својим вредним трудом и радом могу остварити светски признате резултате. Даље, реакције јавности на овај резултат младог математичара су показале колико је људима доста негативних вести и константног сукоба и да су жељни позитивних дешавања која им враћају наду да и у овом друштву може да се направи резултат. Да не морамо сви да одемо у Немачку или Канаду и да живимо у једном уређеном систему. Требамо сви да се боримо да такав уређени систем направимо овде. Да све оне корумпиране казнимо на изборима и дамо шансу људима попут Небојше да направе уређеније друштво у коме живимо. Друштво без повлашћених са једне и дискриминисаних са друге стране.
Опозиција у Републици Српској би требала много да научи из примера Небојше Ђурића и његовог успеха. Није довољно само кукати, већ је потребно вредно радити на терену како би се овај народ убедио да је крајње време да се лоша власт замени. Међутим, они морају својим примером и понашањем да убеде народ да заиста представљају алтернативу садашњој власти. Алтернативу која се неће борити само за своје интересе и џепове, већ да ће радити у интересу свих грађана Републике Српске. Да се неће понашати као садашња власт која ће имати повлашћене и дискриминисане чланове друштва већ да ће радити у интересу свих чланова друштва. Када народ осети искреност у њиховим наступима и када им поверује, власти предвођеном Милорадом Додиком је дошао крај. Док опозиција само кука и говори како је власт лоша а сопственим примером не даје наду да ће се ствари променити са њиховим доласком на власт, борба са режимом Милорада Додика је осуђена на пропаст.
Велизар Антић