Ко је почео рат

Посета трочланог Председништва БиХ Србији није могла да прође без скандала. И овог пута у главној улози је био Бакир Изетбеговић. Мимо протокола Изетбеговић је прекинуо излагање свог колеге Човића и рекао како „мора нешто да појасни“. У том појашњењу је у суштини поновио исто оно што је Човић већ изнео само је мало другачије формулисао „појашњење“. То би била анализа целе ситуације са конференције за штампу ако узмемо као чињеницу да су сви говорници говорили српским језиком.

Међутим, реакција Бакира Изетбеговића је сасвим јасна, логична и очекивана, уколико ствари посматрамо из угла да он говори бошњачки језик а Човић хрватски. Онда све оно што су се договорили да ће изнети на конференцији за штампу пада у воду, јер је очигледно да су причали на три различита језика и да се нису најбоље разумели шта је заједнички став Босне и Херцеговине.

Наш предлог је да се убудуће уведе обавезно радно место преводиоца за српски, хрватски и бошњачки језик у Председништву БиХ! Јер би нам се у супротном оваква бламажа могла десити у Берлину или Бриселу, што би тек био скандал. Овако у Београду, ипак су они наши и знају са ким имају посла, па се неће много ни чудити. Али замислите ситуацију да се сутра чланови Председништва нађу у Бриселу на завршној церемонији пријема БиХ у ЕУ и да треба да говори један члан Председништва и захваљује се ЕУ што нас напокон прима у своје редове. Док још није ни завршио, улеће други члан Председништва и каже да то што је овај први рекао и није баш јединствен став БиХ, а одмах након другог, јавља се и трећи члан Председништва за реч и каже да БиХ још увек није донела коначну одлуку да ли жели да уђе у ЕУ.

Људи, ово је сасвим реална ситуација. Зато, обавезно запослити преводиоце у Председништво БиХ како би избегли бламирања!

Да би целу причу зачинио, оглашава се од недавно и први човек војске Србије Александар Вулин коме је ово идеална прилика да учврсти свој положај дежурног тумача и браниоца националног интереса Србије. Он нам дубоко изненађен и увређен тумачи да је Изетбеговић „човек опасних намера“. Као да то нико не зна?! По мом дубоком уверењу, овакав коментар војног министра је у најмању руку сувишан баш као и коментар Бакира Изетбеговића. И један и други коментар су усмерени према свом бирачком телу, скретању пажње на себе и стављање себе у први ред бранилаца националних интереса. И ништа више. Само што ће и један и други бити у дубокој позадини када њихова политика доведе до тога да ти интереси стварно буду требали да се бране, али то је сада већ друга тема.

За крај можемо да кажемо још само да је сва срећа у томе што Милорад Додик није био на овој конференцији за штампу, јер би и он сигурно имао нешто да дода на Бакирову допуну Човићевог излагања (мада би тиме преузео Вулинову улогу у целој причи). А све то би могло да се заврши као у оном филму „ко је почео рат…“ Пошто се вероватно никада нећемо договорити ко је почео прошли рат (а ни све оне претходне ратове) за ову гарнитуру политичара на власти би вероватно најбоља опција била да ми опет почнемо неки рат. Ја се само надам да смо до сада научили и нећемо поновити грешку, да ће управо они који започну рат на крају морати да седну за преговарачки сто и да се изгрле и изљубе као најбољи другари, само што неће моћи да оживе једно стотину хиљада страдалих и једно милион протераних из својих домова.

Да би то избегли, запослите што пре оне преводиоце у Председништво док нисте поставили питање: „Ко је оно почео рат?…“

Велизар Антић