Како падају принципи када се суоче са ситницама

Криза моралног интегритета друштва најбоље се види у трулој крвној слици домаћих политичара, који се слободно могу назвати неморалним и бескарактерним. Најгоре од свега је што и власт и опозиција најчешће падају на ситницама, каква је на примјер тзв. „бијели хљеб“. На примјеру бијелог хљеба могли смо видјети најниже страсти СНСД-а, ПДП-а, Домовине, НДП-а и других политичких структура у Републици Српској.

С једне стране, тадашњи шеф клуба посланика СНСД-а у НС РС Радован Вишковић је још 2016. године обеаћао и „одговорно тврдио“ да ће се најкасније током 2017. питање бијелог хљеба регулисати и да ће се он одстранити као законско право народних посланика. Данас смо могли да прочитамо како чак пет посланика СНСД-а тражи свој бијели хљеб, а то ће нас, највјероватније, коштати између 60 и 80 хиљака конвертибилних марака.  Обећање лудом радовање.

Са друге стране, посланик ПДП-а у НС РС Драшко Станивуковић јавно се одрекао и своје плате и обећао борбу против привилегије зване бијели хљеб у НС РС, односно наставак борбе коју је започео бивши посланик Адам Шукало. Међутим, интересантно је да су се чак три посланика ПДП-а у НС РС из бившег сазива одлучила за примање бијелог хљеба, што ће нас коштати отприлике између 35 и 45 хиљада марака. Овдје не рачунамо Шукала који ће такође свој бијели хљеб подизати, али, како је истакао, и прослиједити социјално угроженим породицама.

Па по чему је онда власт принципијелна, а опозиција није, односно по чему бисте рекли да је опозиција принципијелна, а власт није? Ни по чему. Двије стране истог новчића које показују да ни у једној политичкој структури нема морала нити бриге за добробит становништва. Међутим, то није све.

Када питате било кога из власти или из опозиције да ли се залажу са транспарентно трошења јавних средстава, сви ће вам рећи да се залажу и да теже томе. Ипак, ако само мало загребете испод површине, видјећете да ни ту нема никакве разлике између власти и опозиције. Док власт троши немилице и најбахатије начине народни новац, то исто ради и опозиција на свим мјестима гдје чине власт.

Примјера ради, СНСД -ДНС-СП за 12 година „газдовања“ Републиком Српском нити у једној јединој институцији нису увели принцип потпуне транспарентности трошења јавних средстава, а са друге стране, ни на бх. нивоу, гдје је још увијек на власти коалиција СДС-ПДП-НДП,  тај принцип није уведен. Овдје постоји још једна битна одлика бескрупулозности опозиције, а то је да су они током предизборног периода обећавали увођење овог принципа. Тако је Јелена Тривић (ПДП) у више наврата истицала како ће, побједом опозиције у РС бити уведена транспарентност, док са друге стране, нити у једној јединој општини у којој је ПДП на власти транспарентност није уведена. Нити у институцијама на БиХ нивоу којима „газдују“ ПДП-овци. Да ствар буде гора, Игор Црнадак, министар иностраних послава БиХ, ни након готово мјесец дана Рестарту није доставио износ авионске карте коју је платио за одлазак у Њујорк 2016. године.

Иначе, када би се имплементирао систем транспарентности за који се залаже Рестарт, проблем злоупотребе (корупције, намјештених тендера итд.) новца грађана би се свео на минимум.

Рећи ћемо вам и зашто се и власт и тзв. опозиција понашају тако како се понашају, а разлог је врло једноставан. Никоме не одговара укидање бијелог хљеба и никоме не одговара контрола трошења јавних средстава, зато што сви умачу прсте у оно што се зове злоупотреба јавних средстава и сви имају користи од тога. Изузев грађана.

Рестарт Српска