Измјене изборног закона

Најважније политичко питање у БиХ и РС у току лета је сасвим сигурно измена постојећег Изборног закона БиХ. Сви политички субјекти овом питању прилазе на различите начине и у први план истичу оне делове Изборног закона које би требало променити како би задовољили своје интересе. Тако у Федерацији БиХ имамо ситуацију да је најзначајније питање у вези са променом Изборног закона везано за два суштинска концепта. Први концепт у први план стављају и намећу Хрвати. Он се односи на питање легитимног представљања народа у државној структури. Други концепт намећу Бошњаци и тиче се усвајања пресуда Европског суда за људска права и односи се на право свих грађана да бирају и буду бирани. Са друге стране у Републици Српској ова питања нису уопште у првом плану и кључно питање су техничке промене постојећег Изборног закона како би се смањиле велике злоупотребе у току изборног процеса којих смо сви сведоци. Ове теме намеће опозиција у Српској, док са друге стране власт и нема неки интерес да се било шта промени у Изборном закону.

Пре образлагања сваког од ових ставова најважнијих политичких чинилаца у земљи, неколико напомена је јако битно навести. Прва је та да су сви свесни да је постојећи Изборни закон лош и да га је потребно мењати. Он је пун недостатака које је могуће исправити и поправити како би се спречиле манипулације у изборном процесу. Са друге стране, постојећи закон није у складу са пресудама како судова у БиХ, тако и са међународним судовима, па је потребно усвојити нови закон који би имплементирао пресуде ових судова. Једноставно, стари закон је прегазило време и потребно је усвојити нови Изборни закон.

Друга напомена је везана за чињеницу да је за измену једног овако важног закона потребна барем минимална сагласност свих важних политичких актера. Ово и јесте камен спотицања јер као што смо већ навели, најзначајнији политички актери имају потпуно различите интересе и циљеве које желе да остваре усвајањем новог Изборног закона. Хрвати желе да заштите своје право на легитино представљање народа јер је чињеница да на најважнију функцију у земљи, а то је члан Председништва из реда хрватског народа, се бира представник који је изабран гласовима Бошњака. Ово је велика неправда према интересима хрватског народа и сасвим је сигурно да нови закон мора обезбедити начин да се хрватски члан Председништва бира гласовима Хрвата. Бошњачка политичка елита, свесна чињенице да тај народ у држави чини око 50% грађана се залаже за грађански концепт. Као главни аргумент наводе пресуде Европског суда за људска права који је донео пресуду да сви грађани морају имати право да бирају своје представнике и да буду бирани. Међутим, то не значи да мора да се мења уставни поредак који је дефинисан Дејтонским споразумом. Потребно је само пресуду Европског суда ускладити са постојећим уставним оквиром БиХ, што је могуће урадити да има политичке воље бошњачких политичара. Опозиција у Републици Српској тражи увођење додатних механизама контроле изборног процеса којим би се спречиле манипулације, што је такође веома лако усвојити да има воље код водећих политичких партија у држави (СНСД, СДА и ХДЗ). Међутим, овим политичким партијама одговара постојећи закон јер имају највише користи из недостатака постојећег закона.

Трећа напомена је везана за временски фактор и односи се на чињеницу да је времена за промену Изборног закона јако мало. Наиме, иако се Општи избори у БиХ одржавају у октобру следеће године, уколико се нови закон не усвоји до краја ове године врло вероватно ћемо и следеће изборе дочекати по старим правилима игре. Наиме, приликом промене једног овако важног закона, за било коју земљу на свету, потребно је оставити довољно времена свим политичким субјектима да се припреме за изборе по новим правилима како би избори заиста били легитимни. Никако не би било добро да се нови закон усвоји тек на пролеће следеће године. Иако би то било у склада са принципом легалитета и све би било урађено по закону, принцип легитимитета би био нарушен јер би легитимитет на тај начин изабраних представника био доведен у питање. Управо из овог разлога водеће политичке партије у земљи врше опструкцију усвајања новог Изборног закона и на све могуће начине покушавају да до договора не дође како би се и следећи избори одржали по тренутним правилима игре који њима највише одговарају.

Шта је потребно урадити? Сасвим је извесно да се ставови политичких елита из хрватских и бошњачких политичких партија неће приближити и да до договора неће доћи. Такође, сасвим је извесно да СНСД неће пристати на увођење механизама контроле како не би долазило до малверзација у изборном процесу. На овај начин СНСД, СДА и ХДЗ имају јединствени интерес да до усвајања новог Изборног закона не дође. Управо из овог разлога је Милорад Додик и изашао са идејом да члан Председништва из реда српског народа буде изабрани Председник РС. За реализацију ове идеје потребно је мењати и Устав Републике Српске као и Устав БиХ, што је у тренутним условима потпуно немогуће. Али то и јесте била идеја да се вода додатно замути како се не би дошло до новог Изборног закона.

Решење тренутне ситуације је направити неку врсту мини научне конференције на којој би учествовале делегације правника и политиколога са факултета и института који се баве овом материјом из реда сва три народа у БиХ и дати им рок од три дана да усагласе ставове. Решење до кога ове делегације дођу морало би да полази од 1. Дејтонског споразума на основу кога и постоји држава, 2. да прихвати пресуде како међународних тако и домаћих судова и 3. да уведе механизме који би смањили малверзације у изборном процесу. Ова три услова је могуће испунити и доћи до решења веома брзо. Међутим, и даље би остало отворено питање да ли би највеће партије које имају највише користи од постојећег  Изборног закона имале воље да и усвоје један овакав предлог.

Велизар Антић