Игре и игрице у Савјету министара БиХ

И птицама на грани је постало јасно да се БиХ налази у једној од најдубљих политичких криза од потписивања Дејтонског споразума. Раније је било можда и већих криза, али су се све завршавале много брже од ове тренутне. Ова криза постоји у најмању руку од лета прошле године, а што је најгоре од свега у овом тренутку је веома тешко назрети и њен крај. Само да се подсетимо шта се све од тада издешавало. Све је кренуло са припремама за локалне изборе 2016, митинга и контрамитинга у Бања Луци, наставило се са референдумом о Дану РС, преко бурног јануара и прославе Дана РС, фебруарске епизоде са нелегитимном Бакировом ревизијом, а успут смо имали и већи број „мањих“ инцидената и афера које су сви већ одавно и заборавили.

Сведоци смо да афере једна другу сустижу, да се ни једна не заврши до краја а већ се отвори нека нова. Због свега тога грађани су потпуно збуњени и слуђени и потпуно губе могућност да све то заједно испрате и заузму неки став о свему, јер ниједна од ових афера не добије одговарајући епилог. А матрица је увек иста. Следећи ову устаљену матрицу где се одређени проблем отвори; појави се више страна у њему са својим тумачењем истог; дигне се прашина и халабука, падају тешке речи и увреде; крше се многи закони а често и сам Устав; неколико недеља се грађани држе под утицајем контрадикторних и потпуно супротних информација; одређени предлог око кога се и дигла цела фрка се, или усвоји или одбаци; кривца на крају нема; онолике тешке речи, увреде и кршења закона се забораве и све се настави по старом као да се ништа није ни десило. И наравно, увек без одговорности оног ко је произвео аферу. Овог пута се тако нешто догодило у Савету министара.

Као што смо малопре описали начин на који се одвија процес са одређеном афером, сада смо у фази покретања проблема и падања тешких речи, оптужби и увреда на све стране. Све је настало око телефонске седнице Савета министара на којој представници Савеза за промене нису учествовали. Према речима представника Савеза за промене грубо је повређен Пословник о раду Савета министара, док са друге стране, из самог Савета министара кажу да је и раније постојала пракса одржавања телефонских седница и да није нарушен Пословник о раду. Имамо два тумачења истог догађаја који су у потпуној супротности. Коме веровати? Ово је фаза када се грађани доводе у слуђену позицију јер не могу обе стране да буду у праву.

Из Савеза за промене се тврди да је грубо прекршен Пословник из неколико разлога: телефонску седницу је заказао секретар Савета министара Звонимир Кутлеша, а седнице има право да заказује само председавајући Денис Звиздић. Даље, ова седница није сазвана по Пословнику јер министрима из Савеза за промене материјал и дневни ред није достављен 24 сата пре одржавања седнице и на крају проблем је и то што је седницу водио генерални секретар који није члан Савета министара. Уколико је све ово тачно, онда је у потпуности у праву министар безбедности Драган Мектић када каже да је седница одржана на незаконит начин, што је заиста велики скандал и представља ванинституционално деловање. Због тога је најавио и покретање правне процедуре за обарање незаконитих одлука Савета министара о сету закона о акцизама.

Уколико је све ово заиста тако како кажу у Савезу за промене, онда се заиста ради о новом изласку из институција и повреди закона што је веома опасно за једну државу. Зато је и потребно да напокон неко и одговара за пропусте у свом раду. На овом месту се поново позивамо на принцип одговорности који је један од темељних принципа за који се залаже Рестарт Српска. Убеђени смо да се ове ствари дешавају управо због тога што су политичари убеђени да су они изнад закона и да законе могу да прилагођавају својим дневно – политичким потребама. Ова пракса мора да се заустави и напокон неко мора да одговара за кршење закона и процедура.

Са друге стране, уколико истину говоре представници из Савета министара који кажу да су министри „добили образложење одржавања телефонске сједнице у којем је наглашено да је ријеч о истом тексту закона који су усвојени на редовној сједници, уз номотехничке исправке, које је Савјет министара БиХ било дужно уградити у предложене законе прије одржавања сједнице Дома народа БиХ, те је због хитности и одржана телефонска сједница“, онда нас у овом проблему представници Савеза за промене опасно завлаче са образложењима која дају и скривају се иза процедуралних правила и траже неку излазну стратегију из ситуације у коју су се упетљали. Онда су они у суштини гласали за ове предлоге али не би у јавности да буду означени као неко ко подржава увођење акциза и на овај начин сами производе ову аферу. Ако је то тако, онда и они морају да одговарају и сносе последице оваквог понашања.

Као и много пута до сада нама остаје да видимо епилог целе ове приче. Уколико до епилога уопште икада и дође. Или ће и ово бити још само једна епизода о којој ћемо за два – три месеца добити више информација, али ће се до тада појавити нека нова мутна ситуација, а народ ће увелико заборавити на кршење закона у самом Већу министара. Зато још једном, на самом крају, понављамо да је крајње време да сви заједно извршимо притисак на политичаре и власт да напокон неко почне да одговара за своје понашање којим се крши закон. Уколико до тога не дође онда смо и сами саучесници у овим мутним радњама јер на њих пристајемо а сами ништа не радимо.

Велизар Антић