У задњем саопштењу (25.7.2020.) Асоцијације стваралаца Републике Српске долази до изражаја сва нарцисоидност и хиперароганција људи који су, како за себе кажу, створили Републику Српску, истовремено ниподаштавајући улогу бораца, најчаснијих војника и оних који су, нажалост, положили и сопствени живот.
Полагање живота за Ствараоце значи таман толико да борцима поруче да "морају 'прочешљати' своје редове и одстранити квази борце којима су данас новци најважнији", истовремено инсистирајући да њима (Ствараоцима) буде надокнађено "оно што им по закону припада". Надокнада се, наравно, огледа у парама, и то у износу од близу 15 милиона КМ. Да ли су Ствараоци свјесни свог лицемјерства или не, није ни битно.
Оно што је битно јесте да у вријеме масовног егзодуса људи, не само из Републике Српске, него са читавог Балкана, они који за себе тврде да су створили Републику Српску ни не помишљају да је сачувају, односно да ураде нешто што би помогло да наша младост остане у земљи. Замислите мајку која 20 или 25 година након рођења дјетета схвати да јој дијете пропада, да се гаси као свијећа у мраку, а она, умјесто да му помогне, само мисли о томе како ће да узме сљедећи фикс. Било финансијски или онај други.
Тешко да се у тој мајци огледа љубав према дјетету, исто колико је тешко сматрати да се у Ствараоцима огледа љубав према ономе што су, како сами тврде, створили. Није им битно да изврше притисак на власти како би исти почели да чувају наше најбоље математичаре, електротехничаре, машинце, информатичаре, архитекте, економисте, професоре и др. који треба да у наредним генерацијама граде и одржавају ово друштво. Не, много им је битније да напуне своје џепове, истовремено оптужујући борце да у својим редовима баштине такве.
Сигурно да има и таквих, али они су статистичка грешка, а Ствараоци пријете да постану реалност која ће да прогута 15 милиона, и то оних милиона који се врло лако могу искористити, за нпр. изградњу школа, или унапређивање наталитета.
Посебна се лицемјерност огледа у томе што себе сматрају важнијим од војника, од бораца коју су крварили у рововима, док су они из топлих фотеља дизали руке и гласали. Свако може подићи руку, али мало ко може да издржи четири године у рову.
Можда Ствараоце прво треба послати у ров, па ако издрже, дати им тих 15 милиона. Ђав'лу мало било!
Стефан Благић