На данашњи дан прошле године одржан је протест опозиције у парку Младен Стојановић у Бањалуци. Као што сви знате, на тај дан, у диктаторском маниру, организован је и контрамитинг који је угрозио безбједност свих учесника, без обзира на политичко опредјељење. На срећу, није било инцидената, али то није тема овог текста.
Тема овог текста јесте просто питање Савезу за промјене: Шта сте до сада урадили на остварењу захтјева које сте изнијели на протестима и зашто ти захтјеви никада више нигдје нису поменути? Зашто су се уопште износили захтјеви ако није постојала озбиљна намјера да се дјелује у вези са њима и да ли су грађани који су тог дана изашли на протест опозиције такође били изманипулисани, као и они са Трга Крајине.
Подсјећамо, Савез за промјене је тада изнио неколико битних захтјева:
Од ових шест захтјева, СзП није истрајао ни на једном једином, па се намеће питање да ли је Савез за промјене мислио ишта озбиљно постићи изводећи људе на улицу? Неспособност опозиције овдје је показана у свом огољеном облику, тако да народ може кристално јасно видјети како изгледа тзв. алтернатива Додиковом режиму.
Због свега наведеног, у јавном мњењу формира се, према нашем мишљењу тачан став, о важности фотеља у којима се сједи, а не друштвеног добра. Фотеље имају приоритет у односу на све остало. Једини закључак који се може донијети је да Додик не влада толико дуго зато што је добар, него зато што народ не види алтернативу у некоме другом. То ће и наредни избори показати.
Стефан Благић