Иако смо регистровани мјесец дана раније, као званичан почетак рада „Рестарта“ можемо узети 9. март 2017. године, када је са радом кренуо наш званични сајт. Објављивање текстова на сајту и друштвеним мрежама је био основни и једини начин деловања и ширења идеја које су нас и покренуле да се удружимо. Тај начин рада је остао и до данас један од основних у нашим активностима.
Одмах на почетку су постигнута два договора. Први је био тај да нико ко жели да буде члан „Рестарта“ не може да буде члан нити једне политичке партије. Тиме смо желели да се издигнемо и оградимо од било каквог повезивања и сврставања уз било коју политичку опцију. Други договор је био да сви текстови које објављујемо и који у себи носе одређену критику неког проблема, морају да нуде и одређена решења или барем да дају назнаке у ком смеру треба радити да би се уочени проблем решио. Свима је јасно да многе ствари у друштву нису постављене на прави начин и да многе ствари не штимају, али сама критика без нуђења и одговарајућих решења датог проблема нас никако не би издвојила и скренула пажњу на оно што желимо.
Основни проблем у друштву је уочен у партократији. Политичке партије су се умешале у све поре друштва. Оне не само да контролишу јавни сектор, већ се њихов утицај итекако осећа и у приватном сектору. Посао на конкурсима добијају политички подобни, а не способни кадрови. То рађа јак осећај фрустрације код младих људи и они не виде перспективу у овом друштву. Тај систем доделе посла по критеријуму да ли имате црвену, зелену, плаву или неку другу партијску књижицу, а не одговарајућу диплому и квалификације, под хитно мора да се промени, јер он изнутра нагриза и разара друштво.
Често смо слушали приговоре зашто смо „Рестарт Српска“ а не „Рестарт БиХ“? Ови приговори су долазили са две позиције. Са једне, од стране оних који су нам приговарали да идеје које имамо треба да спроводимо на целој територији БиХ. Са друге стране да превише критикујемо стање у Републици Српској када исти ти проблеми постоје и у Федерацији БиХ. Одговор и једнима и другима је био отприлике следећи: Ми живимо у Републици Српској и мишљења смо да би сви требали прво да среде ствари у свом дворишту, па тек онда да гледају у туђе. Да ли ће да се појави неки нови „Рестарт“ у Федерацији БиХ за нас у овом тренутку није важно питање. Важно је да заживе идеје за које се залажемо у Републици Српској и да покажемо да у њој може много, много боље од тренутног стања.
Два најзначајнија политичка принципа за која се залажемо су одговорност и транспарентност. Са увођењем и поштовањем ова два принципа у Републици Српској многе ствари би саме по себи дошле на своје место и отворио би се простор за просперитет у друштву. Међутим, у овом тренутку смо сведоци да се не поштују ни један ни други принцип. Свакодневно смо сведоци да се на најгрубљи начин спроводе одређене делатности које су штетне за друштво, али да оне остају некажњене и несанкционисане. Ових примера има на сваком кораку и у свим областима у друштву. Чак се дешава да многи који направе одређени проблем буду и награђени добијањем много боље позиције и радног места у односу на оно место на коме су направили проблем. Али, они су наравно послушни чланови партије и за њих не важи принцип одговорности. Са друге стране, непоштовањем принципа транспарентности, пред очима свих нас се одиграва криминал и корупција које су такође нагризле све поре друштва. Са увођењем потпуне транспарентности у све секторе коруција би се у значајној мери смањила, а временом и свела на јако низак ниво. Међутим, то стање очигледно не одговара онима који у овом тренутку руководе земљом, јер у доброј мери из ових активности црпе средства за издржавање свог партократског система.
Што се тиче конкретних акција, највећу пажњу јавности и својеврсни излазак на јавну сцену смо имали са протестима због куповине аудија министра образовања. Наставак те акције је било организовање петиције и сакупљање потписа да се ограничи куповина аутомобила у јавном сектору на 50.000 КМ. Ову петицију је Влада РС потпуно игнорисала, није уопште на њу одговорила и самим тим лупила шамар око 6.500 људи који су се потписали. Ипак, резултат је итекако постојао јер је у НС РС усвојен закон којим је одређено да се 5 одсто новца од сваког купљеног аутомобила уплаћује у Фонд солидарности. Овде морамо да кажемо да саму петицију нисмо организовали самостално, већ да смо имали подршку неколико удружења и одборника у градској скупштини Бањалука.
Организовање акције „Зида плача“ је поред великог одјека у РС постала и регионална, али и светска вест. Акције које у последње време спроводимо односе се на указивање проблема одласка становништва са ових простора за који сматрамо да је највећи проблем у овом тренутку. Упутили смо и захтев у Народну скупштину РС да се организује Посебна седница НСРС посвећена овом проблему, а како смо видјели из медија, и посланици власти и опозиције гледали су благонаклоно на ову иницијативу.
Овај досадашњи пут није био нимало лак, јер партократски сисмем не мирује и осећа се угроженим са критикама које смо му упутили. Из тог разлога је у више наврата наше Удружење било нападано разноразним измишљеним оптужбама, али смо после сваке оптужбе и одговора који смо упутили, излазили само још јачи и са више присталица. Посебно нас радује чињеница да смо све ово постигли са нула марака подршке од било кога, осим самих чланова „Рестарта“, мада смо имали разноразна прозивања и са те стране. Ово је потпуно јасно, јер су људи који нас оптужују навикли да увек раде за неког и за паре. Они не познају рад без ментора и без пара. Због тога смо им и остали велика енигма и загонетка. И због тога им је једино остало да измишљају и да се служе најгрубљим лажима и подметањима.
На самом крају морамо да кажемо да смо итекако задовољни са свим оним што смо до сада урадили. Један од индикатора да радимо добро јесте и податак да нам је страницу на фејсбуку лајковало преко 7.100 људи, што је за нијансу изнад наших очекивања из марта прошле године. Такође, свакодневно нам се јављају и шаљу поруке подршке људи из разних крајева Српске што нас посебно радује и даје енергију да наставимо и даље у овом смеру. Обећавамо им да ћемо и даље наставити и да их нећемо изневерити.
Рестартовци