Досије ПДП: Да ли знате шта сте потписали? (II)

Недавно су бањалучки посланици ПДП-а на Тргу Крајине организовали петицију о доношењу одлуке о одређивању простора за одржавање јавних скупова. Иако су петицију пратиле бројне контроверзе, о њима нећемо говорити. У овом тексту говорићемо о одлуци коју су предложили.

Наиме, члан један Одлуке о одређивању простора за јавно окупљање гласи: „За одржавање јавних скупова на подручју града Бањалуке одређује се простор Трга Крајине, а у насељима гдје нема јавне површине – на другим погодним површинама, уз сагласност надлежног одјељења Административне службе Града и власника земљишта.“

У образложењу ове одлуке каже се да „… то практично значи да се на подрују града убудуће за одржавање јавних скупова може одредити само простор Трга Крајине, умјесто, као што је до сада био случај, како простор Трга Крајине, тако и простор парка „Младен Стојановић…“

Иако некима на прву дјелује да је ова петиција организована од стране владајуће већине у Републици Српској, то ипак није случај. Али хајде да појаснимо о чему се ради.

Наиме, умјесто да се опозиција заложила да се поред Трга Крајине и парка, простори на којима се може протестовати удесетороструче, она је урадила управо супротно – предложила да се простор на којем се могу организовати протести сведе на једно једино мјесто у Бањалуци (наравно, са могућношћу да се протестује и на приватним посједима, али то се у пракси не дешава). Уствари, најлогичније је било да се не прави петиција на подручју Бањалуке, него читаве РС и скупи 3000 потписа којим би се мијењао Закон о јавном окупљању, из чијих би се одредаба брисали чланови који говоре да јединице локалне самоуправе одређују на којим се мјестима може протестовати. У савременим демократским друштвима, апсурдно је протестовати примјера ради, на Тргу Крајине, када треба да се усвоји нпр. нови Закон о раду. Логично је да се незадовољство исказује пред институцијом у којој се тај закон усваја, као што је свугдје у уређеним земљама. Или као што је бесмислено ићи пред Народну скупштину ако се протестује против одлука Владе Републике Српске итд.

Дакле, умјесто да се ишло са проширењем локација за протесте, петиција је, да ли усљед зле намјере или потпуног незнања и непрофесионалности (није чак ни битно), ишла у потпуно супротном смјеру.

Опасност унифицирања протеста носи још један хендикеп: У Бањалуци више не би било могуће организовати протестне шетње. До сада је могло да се шета од парка „Младен Стојановић“ до Трга Крајине, па се, намјерно или ненамјерно, пролазило поред уобичајено одговорних институција: Владе и НС РС. Уколико би се окупљања свела на једну локацију, законски више не би било могуће организовати протестне шетње. 

Трећа и вјероватно најопаснија ствар која би се десила јесте веома честа немогућност организовања протеста због других дешавања на Тргу Крајине и самим тим, гушење ионако оскудног нивоа демократије у Српској. Наиме, Трг је током године често заузет, што из објективних, што из субјективних разлога, па би власт онда имала додатне аргументе да забрањује протесте, када би се тумачило да би протести могли да доведу до неког инцидента или угрожавања нечије имовине. Реално гледано, власт и не мари пуно за права других, а Рестарт је то осјетио више пута на својој кожи. Посљедњи пут када је требало да прикупљамо потписе за петицију и када смо тражили да заузмемо површину од једног метра квадратног на Тргу Крајине, добили смо одбијеницу са образложењем да је Трг заузет, иако је у том тренутку на Тргу био постављен само један штанд.

(Фотографија Трга на дан када је Рестарту забрањено да прикупља потписе, са образложењем да је Трг заузет)

И тако долазимо до апсурдне ситуације: у маневру правог гушења демократије, намјерно или ненамјерно, дио бањалучке опозиције се истурио као водећи фактор. Да ли ту постоје дубљи разлози, остављамо вама на процјену. Ионако је највећи проблем у свему овоме што су грађани поново изманипулисани.

Наставиће се…

Рестарт Српска