Додикови сателити и опозиција

Опозиција у Републици Српској организује протест 2. октобра у Бањалуци. Протест се организује као подршка БН телевизији и најављеном гашењу њиховог сигнала. БН телевизија у сваком случају заслужује сваки вид подршке, јер је то једини медиј који долази до сваке куће у Републици Српској, а који има критички став према режиму Милорада Додика и који се не устручава да јавно говори о свим лошим потезима власти. Као такав, овај протест треба да подрже све политичке организације, удружења грађана и појединци који се не слажу са начином на који се у овом тренутку води Република Српска предвођена СНСД-ом и његовим сателитским партијама.

Одредница сателитске партије је управо и тема овог текста. Наиме, као један од организатора протеста се наводи и Социјалистичка партија Српске Горана Селака. Ова партија је све до скоро била управо сателитска партија Милорада Додика, а чак су и молили Додика да их не избацује из власти, па су, не својом вољом, постали опозиција. Све би било у реду да је ова партија искрени опозициони борац. Међутим, ова партија има министра у Влади Републике Српске а позива на протесте. Додуше, читава ситуација између Социјалистичке партије и Социјалистичке партије Српске није до краја рашчишћена, па ми и не знамо ко је од чланова некада јединствене партије данас у једној, а сутра у другој сестринској странци. Управо је то и случај са министрицом Соњом Давидовић. Jасно је да СПС и Селак у овом тренутку седе на две столице. Општи циркус, зар не?

Да ли ће се министрица појавити на протесту у суботу тек ћемо видети. Међутим, оно што је најважније у овом тренутку јесте да се ови односи између „опозиционих“ политичких партија што пре дефинишу. Народ гледа шта опозиција ради и даје им подршку у жељи да сви видимо леђа овом режиму Милорада Додика. Међутим, овакви потези само збуњују народ коме је јасно да постоји огромна неискреност у целој овој ситуацији. Поред наведеног за Селака и СПС, исто питање се намеће и за Нешића и његов ДНС.

Из свега наведеног се намеће још једно јако важно питање и односи се на однос опозиције према Додиковим сателитима. Да питање доведемо на хипотетички ниво. Да ле ће сутра и Уједињена Српска и Ненад Стевадић, али и Социјалистичка партија и њихов вечити министар Петар Ђокић бити радо виђени говорници на позорници „опозиције“? Да ли ће их опозиција пригрлити и аболирати досадашње одговорности само из разлога јер ће донети неколико процената гласова и бити гласнији опозиционари од саме опозиције. Ово су јако значајна питања и народ има право да их поставља и да тражи одговоре на њих.

Пише: Велизар Антић