Информација да је Милорад Додик писао њемачком канцелару Олафу Шолцу и молио за састанак са њим, прошла је испод радара јавности. Међутим, уколико анализирамо неколико битних чињеница из овог писма, могуће је извући јако занимљиве закључке.
Први се односи на чињеницу да је писмо послано у готово потпуној тајности и да је јавност за њега сазнала петнаестак дана од његовог слања. Право питање је зашто је то тако? Јасно је да Милораду Додику није било у интересу да јавност у Републици Српској сазна за његов однос према најјачој фигури у ЕУ. Док је Милорад Додик за унутрашњу употребу неприкосновени и „велики баја“, за спољашњу употребу постаје поприлично понизан и јако добро зна гдjе му је мjесто и са колико моћи располаже. Управо из те чињенице јавност у Српској није смjела да сазна да је писмо оваквог садржаја уопште послано од стране „великог“ Милорада.
Друга значајна чињеница се односи на сами почетак писма гдjе Додик у првој реченици честита Шолцу на именовању за канцелара Немачке. Ово не би било ништа чудно да је писмо и честитка у њему упућена мjесец дана раније. Међутим, Шолц је именован за канцелара Њемачке 26.11.2021. а писмо је упућено 23.12.2021. године. Дакле, прошло је скоро читав мјесец од дана именовања Шолца за канцелара Њемачке до овог писма. Јасно се намеће закључак да „велики“ Милорад Додик покушава да санира штету коју је направио својим понашањем у последњих неколико мјесеци где је од свих правио непријатеље не само себе већ и Републике Српске. Очигледно је увидео да се у тој игри мало више заиграо и прецијенио своју моћ па сада покушава да се врати на фабричка подешавања. Јасно је да због тога „касни“ са честитком ни мање ни више него читав мјесец.
Трећа и најзначајнија порука коју можемо прочитати из писма јесте управо наставак претходне и гласи да се Милорад Додик увелико повлачи и да притишће кочницу на колима која јуре у провалију. Да ли ће на време зауставити кола пред провалијом а и нас у тим колима остаје да се види. Из писма је јасно да су обе ноге на кочници. Зашто то кажемо? Из анализе садржаја писма видимо да Милорад Додик чак 12 (словима: дванаест!) пута спомиње Босну и Херцеговину док се Република Српска спомиње у свега три (словима: три!) наврата. Користити термин Босна и Херцеговина у писму који садржи свега двије стране текста јасно шаље знак да Милорад Додик не одустаје од Босне и Херцеговине и да се за спољашњу употребу и даље представља као неко ко у ову државу вјерује и ко се за њу залаже. Спомињање Републике Српске у свега три наврата јасно даје до знања да Милорад Додик нема намјеру да од Српске створи оно што представља за унутрашњу политичку (зло)употребу. Дакле, јасно као дан се види да имамо посла са једним Милорадом за унутрашњу употребу, великог и моћног „бају“ који зна да загрми на све око себе и са друге стране имамо једног понизног и уљудног политичара за спољашњу употребу који јасно зна где му је место у глобалним оквирима. Све ово потврђује теоријски концепт о поданичком менталитету где се онај кога одликује овај менталитет према ономе ко је испод њега у систему моћи понаша охоло и са висине док са друге стране према ономе ко се налази у систему моћи изнад понаша поданички и са страхопоштовањем.
Рестарт Српска