ДНС

Демократски народни савез већ дуго времена је у проблемима, што партијским, што коалиционим, али то им не прави изазов  у даљем подржавању Владе Републике Српске, на челу са СНСД-ом. Иако му се странка практично располовила, Марко Павић не прави никакве драстичне резове по питању функционисања деценијске коалиције, па се у јавности стиче утисак да клечи пред црвеним вратима молећи за мрву власти, каква год и колико год мала била.

Утисак се продубљује када се погледа град сједиште Павићеве партије – Приједор. Недавно је градска власт у овом граду промијењена, па послије вишегодишње доминације локалног ДНС-а, СНСД је уз помоћ ПДП-а и других коалиционих партнера (свих изузев СДС-а), успио да добије већину у градском парламенту и истисне ДНС у опозицију. Павићева реакција је поново била блага и беживотна, тако да се чинило да је олако прешао преко тешког ударца.

Међутим, познаваоци политичких прилика у Српској знају да Павић води исувише мудру и прорачунату политику, те да његово повлачење сигурно означава припрему за напад у одговарајућем тренутку. Иако је скупштинска већина у Приједору на страни СНСД-а, процедура за опозив градоначелника (Миленко Ђаковић, ДНС) још није покренута. С обзиром на то да је прошло већ осам мјесеци, намеће се закључак или да СНСД нема храбрости да то уради зато што зна да би изгубио, или је то просто прећутан договр Павића и Додика, па зарад коликог – толиког мира у кући и чињенице да су нови локални избори идуће године, не покрећу Ђаковићев опозив.

Треба такође имати у виду и ДНС-ов одбор у Бањалуци са Миланом Радовићем на челу, који благо речено нема превише добре односе са СНСД-ом, али и овдје Демократски народни савез иде линијом мањег отпора и подржава градску власт, безрезервно. Јавност се често заинтересује појединим јавним иступима локалног одбора, али се све увијек заврши онако како ДНС најбоље умије – у власти и са власти.

Шлаг на торту представља најновији „коалициони договор“ између Додика и Павића, којим се практично ставља тачка на И у односима између двије партије. Овдје је важно закључити да се овај договор сасвим сигурно не односи само на постизборна превирања, него посебно на будуће локалне изборе, чиме Додик додатно утврђује ионако прилично сигурну позицију, која ни овог пута не оставља превише простора за маневар било коме изузев властима Српске. То посебно носи тежину уколико Додик уђе у процедуру промјене Устава Српске. Наведени договор се такође односи и на будуће коалиционо дјеловање на нивоу БиХ, па све осим чврсте будуће сарадње ове двије партије, готово да можемо искључити.

Због тога, иако у изборној кампањи ДНС можда дјелује и као „већа опозиција од опозиције“ (што, руку на срце, није посебно тешко), суштина је да ће и за сљедеће, али и за све друге изборе у догледној будућности, Павић остати чврст ослонац Додику, јер, на крају крајева, партије сателити се и воде логиком: боље мрва власти, макар и најмања, него један мандат без ње. Мрва власти ће се вјероватно преживјети, док је мандат без власт много озбиљан ударац, такорећи потенцијално смртоносан.    

Рестарт Српска