Сутра од 18 часова у парку „Младен Стојановић“ у Бањалуци опозиција на челу са Партијом демократског прогреса и Српском демократском странком организује протест поводом изборних малверзација у Републици Српској.
Након што су у недјељу вече прогласили побједу, а у понедјељак ујутро их дочекао хладан туш, ово је једини логичан потез који се могао повући, како би опозициони лидери одржали какав – такав кредибилитет након свих неопрезних и тешко разумљивих потеза које су повлачили у изборној ноћи.
Међутим, да би спасили оно што се спасити може, овога пута пуки протест сам за себе тешко може бити довољан, јер се грађани врло добро сјећају 2018. године, када су опозициони лидери на Тргу Крајине обећали да неће ући у скупштинске клупе док се не ријеше изборна крађа и случај убиства Давида Драгичевића. Нису заборављене ријечи Бранислава Бореновића који је тада тврдио да ће ући у Парламент БиХ само да „остави један папирић на клупу“. Није заборављена ни политичка корупција режима у виду куповине „папака“ која је 2014. представљала круну изборних малверзација.
Данас, четири, односно осам година након свега тога, ситуација је веома слична, с тим што народ овога пута реагује са много више критике према опозиционим лидерима. Од њих се сада очекује потпуно бескомпромисна борба до краја, како би се ријешиле све изборне неправилности. Са друге стране, организовање протеста који је сам себи сврха, попут онога из 2018. неће бити ни приближно довољан, па се поставља питање шта након протеста?
Опозициони прваци још увијек нису дали конкретан одговор на то питање, изузев што непрестано понављају да одустати неће. Међутим, ако се све изборне нелогичности и крађа не истјерају до краја и са сигурношћу не утврди изборни резултат, онда ће сутрашњи протест бити ништа друго до скуп подршке Браниславу Бореновићу, Игору Црнадку и другим врлим опозиционарима да још четири године грију скуштинске клупе и клупе Дома и Вијећа народа, док су њихови бирачи и симпатизери у потпуној агонији и невјерици. Логично питање које се поставља у овом тренутку јесте, како је могуће да је опозиција након искуства из 2018. године, остала потпуно нијема четири године и зашто нису на свакодневној бази тражили и истрајали у захтјеву за измјеном Изборног закона БиХ који би онемогућио крађу гласова, да би се тек сада, након што су избори прошли, наново ишчуђавали свему овоме и питали како је то могуће?
Рестарт је више пута упозоравао на овај проблем и током претходних неколико година више пута смо нудили конкретна рјешења која можете прочитати и овдје. За већину ових приједлога из буџета се није морала издвојити нити једна једина марка.
И да, ако останете у парку, како онај који вас је покрао нареди, боље да сте остали код куће!
Стефан Благић